Novembar je mesec borbe protiv bolesti zavisnosti, pa se sprovode različite aktivnosti poput predavanja ili edukativnih tekstova, a sve u cilju bolje informisanosti o ovoj temi koja zahteva pažnju tokom cele godine. Kao predmet naučnog istraživanja bolesti zavisnosti su relativno mlade. Prate ih brojne predrasude, pa čak i to da nisu bolesti, nego odraz slabosti pojedinca.

„To je praktično jedna bolest koja se u medicini počela tretirati relativno skoro, u odnosu na neke druge poznate bolesti iz različitih zabluda koje postoje, da to nije bolest, da je to hir, bezobrazluk ili da je neizlečiva. Kako kažu “jednom zavisnik, uvek zavisnik”. U suštini to je ravnopravna medicinska bolest, kao I sve ostale. Pogađa mozak I centar za nagradu, odnosno centar za zadovoljstvo gde se poremeti način razmišljanja osobe, osećanja, ponašanje, a onda vremenom zbog uzimanje I takvog načina života nastaju brojne druge posledice“ kaže Stevan Kvas, psiholog u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti „Vita“.

Zavisnost se definiše kao hronična bolest mozga. Karakteriše je neodoljiva i teško savladiva želja da se nastavi sa uzimanjem određene supstance ili da se ponavlja ponašanja koje je predmet zavisnosti. Vremenom su se javljali novi oblici zavisnosti, a svima je zajedničko štetno dejstvo na pojedinca i u krajnjoj liniji celo društvo.

„Posledice nastaju vrlo sporo, neprimetno, ali veliki je problem što dugo traju pre nego što se dođe na lečenje. Po našem iskustvu, deset i više godina prođe pre nego što nam se pacijenti obrate, a već su uveliko u problemu.“ tvrdi gospodin Kvas.

Zavisnici razvijaju neku vrstu manipulativnog ponašanja, blisko okruženje ubeđuju da u svakom trenutku mogu da prestanu sa uzimanjem supstance ili određenim ponašanjem. Međutim, zavisnost gotovo neprimento preuzima kontrolu nad životom pojedinca, stvara se psihička, a potom i fizička zavisnost.

Po rečima gospodina Stevana Kvasa, onog momenta kada se osoba probudi ujutro i kada shvati da bez sledeće doze ili sledećeg odlaska u kockarnicu ili onlajn klađenja ne može da započne dan, kada uz sve napore i sva ograničenja i sva obećanja da to prekine, ulazi u nove dugove, pravi nove problem porodici, rizikuje razvod, izbacivanje iz škole, otkazna poslu.

Kod bolesti zavisnosti, bilo da je od droge, alkohola, kocke, u novije vreme sve češće i interneta, osećaj sreće je prisutan samo ako i kada se uzme nova doza psihoaktivne supstance, popije alkohol, ode u kocnarnicu. Svakodnevne aktivnosti se zanemaruju, jer ne donose zadovoljstvo.

„Veliki je efekat u prošlosti ostavljala ta supstanca ili predmet zavisnosti, samim tim sve druge aktivnosti sa kojima se bave, male stvari koje čine život postaju bez ukusa, bez mirisa. Ljudi tupe i ništa im drugo ne pričinjava zadovoljsto.“ tvrdi gospodin Stevan Klas.

Za lečenje bolesti zavisnosti potrebna je želja ovisnika, velika podrška i strpljenje porodice. Obično kod ovisnika motivacija za lečenje nije čvrsta, pa je zadatak porodica da mu uz razumevanje, ljubav i savete stručnjaka pomognu da savlada sve rizike na putu oporvaka. Za borbu protiv bolesti zavisnosti potrebno je stalno informisanje mladih i roditelja, kao i učenje na tuđim primerima. Na ovaj način razbijaju se i predrasude da se ova bolest dešava tamo negde i nekom drugom. A može se desiti svima.

Prilog: UG G POINT

Projekat „Živeti slobodno“ sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.