Do zdravije nacije putem rekreacije: Neka rekreacija bude vaša navika

Vojvodjanski • Vojvodjanski • 15. novembar 2022. • 11:00 •

Nećemo otkriti ništa novo ako kažemo da većina modernih zanimanja, manje ili više, negativno utiče na zdravlje organizma. Osnovni razlog za to jeste pasivnost, koja je neminovna posledica vezanosti za kancelarijske poslove i duga sedenja pred računarima. Nije mnogo drugačije ni u industriji. Svako ko je imao priliku da prošeta pogonima modernih fabrika, mogao je da vidi kako u njima veliki deo posla odrađuju robotizovane mašine, a uloga zaposlenih je najčešće da ih kontrolišu, ili da rade specijalizovane poslove u okviru procesa proizvodnje, koji sa sobom nose dugo stajanje ili sedenje. Kada tome dodamo radno vreme od minimum osam časova, neretko i rad vikendom, jasno je da takav stil života nije pogodan za održavanje optimalne fizičke kondicije, niti blagotvorno deluje na opšte zdravstveno stanje. Zbog toga smo posletili dr Nadu Kosić Bibić, načelnicu Centra za promociju zdravlja u Zavodu a javno zdravlje, kako bismo pokušali da saznamo šta je to optimalna fizička kondicija, kako biti dovoljno fizički aktivan a ne ugroziti svoje zdravlje, odnosno, koliko je rekreativni trening važan za svakoga od nas.

— Odmah na početku, želim da kažem svim vašim čitaocima, da neki oblik fizičke aktivnosti prosto mora da bude prisutan. Prema podacima kojima raspolaže naš centar, sedetarni poslovi danas su najzastupljeniji na tržištu rada. U tom smislu, preporuke Svetske zdravstvene organizacije i drugih relevantnih tela, govore nam da je minimum fizičke aktivnosti 30 minuta dnevno, za dobro zdravlje čak i 60, a ukoliko želimo da napredujemo barem 150 minuta umerene fizičke aktivnosti tokom sedmice. Neki relevantni glasovi u svetu medicine čak preporučuju i duplo više od toga.

Kako objašnjavate pojam umerene fizičke aktivnosti i šta ona znači za naš organizam?

— Ako je to, recimo, šetnja, onda barem da se zadišemo, dakle, to nije lagana šetnja s noge na nogu, već brži hod na malo dužoj distanci. Ako, pak, vozimo bicikl, onda je to određeni tempo za relaciju od barem pet pa do deset i više kilometara. To je ona aktivnost koja nas tera na snažnije i brže disanje, ali nam ne oduzima dah i mogućnost govora.

Da li takva fizička aktivnost može da spreči ili ublaži određene zdravstvene tegobe?

— Apsolutno, i to u svim uzrastima. Ako govorimo o deci, prilikom odrastanja posebno ovakvog kakvo je danas, moguć je niz poremećaja zdravlja. Ključna stvar je dovoljan broj časova fizičkog u školama, a i mimo toga je neophodna barem rekreativna fizička aktivnost kojom preveniramo moguće poteškoće, poput krive kičme, ravnih stopala, niz poremećaja kostura koji su posledica nedovoljne fizičke aktivnosti. Kada govorimo o odraslima, već navika da povremeno ustanemo iz stolice i napravimo minut ili dva određenih pokreta ili vežbica, može da pomogne. Ukoliko aktivnost poptpuno izostane, pojaviće se bolovi u leđima, vratu i rukama, koji kasnije, u starosti, mogu da prerastu u ozbiljne probleme. Kada smo kod ljudi u tzv. trećoj dobi, fizička aktivnost je izuzetno blagotvorna. Kao što su kod najmlađih česti posturalni poremećaji, tako su i mnoga druga oboljenja, poput pojave dijabetesa ili povišenog krvnog pritiska, usko vezana sa nedostatkom fizičke aktivnosti. Na kraju krajeva, umerena fizička aktivnost jeste sastavni deo gotovo svih terapija u lečenju masovnih hroničnih nezaraznih bolesti. Tu je važna uloga zdravstvenih radnika, koji svakom pojedinačnom pacijentu mogu da daje po neki savet o pogodnoj fizičkoj aktivnosti i intenzitetu kojim je poželjno pristupiti rekreaciji.

Da li to znači da vežbe i rekrativne aktivnosti mogu da budu kontraproduktivne, ili čak štetne po naše zdravlje?

— U nekom smislu i određenom obimu, i to je moguće. Fizička aktivnost, kao i lek, ima svoju dozu, svoje trajanje, kao i granicu do kog intenziteta su konkretne vežbe korisne za svaku osobu pojedinačno. To je posebno važno kod kardiovaskularnih bolesnika, kojih imamo najviše. Dakle, fizička aktivnost je izuzetno blagotvorna, ali uz dozu opreza kod ljudi sa povišenim krvim pritiskom, kardiomiopatijama, aterosklerozom itd. Nažalost, imamo veliki broj sugrađana koji imaju problema sa kičmom, sa kolenima i zglobovima, jer koštani sistem strada tokom života, i njima preporučujemo plivanje na prvom mestu, ali i određene vežbe koje je potrebno raditi minimalno jednom u toku dana, po petnaestak minuta. Oni koji su imali sreće da dočekaju penzionerske dane a nemaju ovakve bolesti, ne treba da se ulenje, jer da bi održali kako telo, tako i um vitalnima, i tako što duže zaista uživali u životu, trebaju redovnu fizičku aktivnost. To je nešto što svako može sebi da priušti, potpuno besplatno, a višestruko je korisno za telo i duh.

Poslednjih godina je sve više personalnih trenera i joga instruktora koji nude programe vežbanja za žene u periodu trudnoće. Da li je to zaista korisno, ili je samo u pitanju dobar marketing?

— Ukoliko su u pitanju instruktori koji su zaista stručnjaci, to je višestruko korisno. Zdravstveni radnici trudnicama preporučuju fizičku aktivnost, jer one moraju i mentalno i fizički da se pripreme za sam čin porođaja, ali i za roditeljstvo koje će uslediti. Mi već decenijama u okviru polivalentne patronažne službe radimo psihofizičku pripremu i Savetovalište za buduće majke. Između ostalog, tu su uključene određene vežbe disanja, istezanja i pripreme tela za porođaj. Dakle, upućujemo podršku edukovanim personalnim trenerima, koje možemo da imamo kao što imamo svog zubara ili ginekologa.
Na kraju, Zavod za javno zdravlje Subotice je jedan od pokretača promocije vežbanja, svakog 10. maja kada je „Međunarodni dan fizičke aktivnosti”, kao i za „Dan mladih”. Njihova vrata uvek su otvorena za savet i konkretnu pomoć, a reč struke, kao što smo videli, može da otkloni mnoge nedoumice kada je u pitanju umerena fizička aktivnost. Dakle, ukoliko još uvek niste počeli sa nekim oblikom rekreacije, učinite to bez odlaganja, i budite istrajni, dok rekreacija ne postane vaša nova navika.