Kada govorimo o zastupljenosti rekreativnog i profesionalnog sporta u medijima, često zanemarujemo značaj ovog prvog za opšte ili javno zdravlje, i favorizujemo profesionalce čija dostignuća i rekordi zauzimaju stranice novina, internet portala i naravno, sate televizijskog programa.  Istovremeno,  postoje organizacije i pojedinci koji strpljivo i ozbiljno pristupaju rekreativnom sportu, verujući da je značajan barem koliko i profesionalni.  Postoji mnogo argumenata koji govore u prilog tome da je rekreativni sport jedan od ključnih „alata” za poboljšanje ukupnog zdravlja stanovništva, a na početku serije tekstova na ovu temu, razgovarali smo sa Dejanom Vukovićem, predsednikom Sportskog saveza Subotice, i Merimom Kulić iz Gradskog saveza „Sport za sve”. Bilo je reči o mogućnostima za bavljenje rekreacijom, benefitima od  uključivanja u različite programe vežbanja, ali i o tome kako da svi mi, kao zainteresovani pojedinci, u saradnji sa institucijama sistema,  unapredimo oblast rekreativnog sporta u budućem periodu.

—Pored naših članova koji se sportom bave profesionalno, kao institucija ne zaboravljamo sve one naše sugrađane koji su rekreativci, i oni su nam izuzetno važni. Na raspolagnju smo kako najmlađima, za koje osmišljavamo početne programe, tako i ljudima srednje ili starije životne dobi. Svima nama sport pomaže da održimo dobru formu, dobro zdravlje, kao i da lakše podnesemo probleme, stresove ili obaveze na svakodnevnom nivou. Naša misija jeste da organizujemo što veći broj besplatnih rekreativnih akcija koje su dostupne svima, a ne opterećuju kućni budžet vežbača. Jedna od prvih bila je akcija „Budi zdrava, vežbaj sa nama”, u okviru koje, dva puta nedeljno, tokom prethodnih godinu dana, vežba jedna ozbiljna grupa žena. Od polaznica smo dobili pozitivnu povratnu informaciju, a koliko je ova akcija svrsishodna, govori i činjenica da su naše žene bile među uvežbanijima na minulom Sajmu sporta u Beogradu.

Kakva je situacija sa decom koja se nisu odlučila za neki od brojnih subotičkih sportskih klubova ili roditelji nisu u mogućnosti da kontinuirano finansiraju treninge, putovanja ili opremu?

— Kada su najmlađi u pitanju, po prvi put posle dosta vremena, uspeli smo da organizujemo potpuno besplatnu školicu plivanja. Raduje nas veliko interesovanje, tri grupe dece naučile su da plivaju, ili unapredili svoje tehnike plivanja, a u toku je rad sa četvrtom grupom  dečaka i devojčica. Obuke traju šest nedelja, i imamo oko četrsedetoro dece po grupi, koja rade u lepim uslovima zatvorenog bazena SRC „Prozivka”.

Sportska infrastruktura u značajnoj meri utiče na motivaciju vežbača. Ukoliko u jednoj gradskoj sredini postoje lepo uređeni tereni za sportove sa loptom, staze za trčanje ili vožnju bicikala, zatvoreni i čisti bazeni, onda će i građani lakše doneti odluku da umesto pasivnog sedenja pored računara i tv ekrana, izađu i treniraju. U kakvom su stanju sportski tereni namenjeni potpuno ili barem delimično, svim građanima, kako profesionalnim sportistima, tako i rekreativcima?

— Naš grad u tom smislu zaista ima šta da ponudi. Uvek može bolje, ali mislim da je lepo videti sve te rekreativce u Dudovoj šumi. To je zaista zelena oaza nadomak centra grada, u kojoj je pre pet godina napravljena kvalitetna trim staza, tu su i sprave za razne gimnastičke vežbe a prvi rekreativci su tu već u ranim jutarnjim časovima. I pored vaterpolista, plivača i ronilaca, uspeli smo da odvojimo termine za rekreativce na oba subotička bazena tokom cele godine, a znamo da su ti termini popunjemo već od šest časova ujutro.

Osim kontinuiranih programa, realizuju se i namenski programi ograničenog trajanja. Koji je cilj tih akcija i kome su namenjene?

— Voleli bismo da i akcije sa ograničenim trajanjem, ili pilot-projekti u oblasti rekreacije, takođe dobiju svoju potvrdu kroz porast broja učesnika i postanu stalni u kalendaru sportskih dešavanja u našoj zajednici. Mislim da smo na dobrom putu. Primera radi, akcija „Budi zdrava vežbaj sa nama” u početku je okupljala do deset žena, danas značajno premašuje taj broj, i traje više od godinu dana. Projekat „Sport u policiji” je u drugoj godini imao gotovo duplo veći broj učesnika nego u prvoj, kao i veći broj sportova i disciplina u kojima su se ljudi nadmetali. Tu je i Mini maksi liga u fudbalu, pomenuto besplatno plivanje, a u planu su, u saradnji sa Ministarstvom za sport i omladinu i sa Sportskim savezom Srbije, i novi programi o kojima će biti više reči u narednom periodu — zaključio je Vuković.

Među prvima na našim prostorima, organizovanom rekreacijom bavili su se radnici nekadašnjih privrednih kolektiva, a prva „Olimpijada radnika sportista Vojvodine” održana je još 1975. godine u Novom Sadu. Od početnih 80.000 učesnika broj se do naredne Olimpijade, održane u Pančevu 1979. godine, popeo do 140.000 i nastavio je da raste u nekoliko narednih ciklusa. U manjoj ili većoj meri, radničke sportske igre održavaju se i danas, a Merima Kulić iz Saveza „Sport za sve”, ispričala nam je o njihovom značaju, o tome kakvo je interesovanje i na koji način novi učesnici mogu da se uključe i različite rekreativne, ali i takmičarske programe.

— Pred nama je jedan od glavnih događaja u oblasti radničkog sporta u pokrajini, a to je 13. Sportska olimpijada radnika Vojvodine, koja će biti održana u julu 2023. u Adi. Do tog završnog nadmetanja, stiže se kroz 19 sportskih disciplina za muškarce, i 11 za žene, i to na opštinskim i međuopštinskim takmičenjima. Poslednjih godina primetno opada razumevanje poslodavaca za sportsko-rekreativne aktivnosti  zaposlenih, te neretko dovode u pitanje učešće na različitim takmičenjima, čak i kada su ona vikendom. To nije dobro, i to treba da menjamo.

Koliko je interesovanje radnika, u onim slučajevima kada poslodavci imaju razumevanja za sport i rekreativne aktivnosti?

— Generacijski raspon je zaista veliki, imamo učesnike od 18 pa sve do 20 godina. Najviše je, ipak, učesnika od tridestak pa do nekih 50 godina i oni se često prijavljuju za razna takmičenja. Naša vrata su, svakako, uvek otvorena za sve one koji žele da se aktiviraju. Bavljenje rekreacijom usporava proces starenja, sprečava nastajanje različitih bolesti i ljudi tako mogu da produže svoj aktivni životni vek — zaključila je Merima Kulić.