Приликом испитивања друштвеног и економског положаја пензионисаних новинара, дошло се до неколико кључних налаза. Прво, премда највећи проценат испитаника има пензију вишу од просечне у Републици Србији, пензију већу од 71.000 динара прима тек петина њих. То значи да највећи број испитаника, готово 80 процената, не може да приушти просечну месечну потрошачку корпу, а готово 30% чак ни минималну. Зато не чуди податак да највећи број наших испитаника оцењује свој економски положај као осредњи (54%), односно као лош (29,3%). Међу највећи месечним издацима испитаника издвајају се комуналије, исхрана, али и лекови.  Као фактори који имају највише утицаја на висину пензију издвојили су се образовање, године старости и године стажа. Образовање се показало као кључно и у погледу процене статуса. 

Испитаници су у мањем броју радно ангажовани из пензије, али је, у контексту опште пензионерске популације, тај проценат ипак значајан. Тако, чак 39,7% испитаника је ангажовано, и то у најмањем проценту на пуно радно време, нешто више на непуно радно време, а још више испитаника је повремено радно ангажовано. При томе су испитаници са завршеном средњом школом приљежнији раду из пензије од њихових колега са вишим степеном формалног образовања.

Занимљиво је да, и поред ограничених финансијских средстава, значајан проценат испитаника исказује потпуно (18,1%), односно делимично задовољство својим животом (36,1%), процентуално праћеном онима који нису ни задовољни ни незадовољни (25,2%). Охрабрује податак да мањи проценат испитаника исказује потпуно незадовољство животом у пензији. Резултати истраживања указују да на задовољство животом утиче висина пензије, као и процена личног економског статуса. Осим тога, ниво образовања се показао као статистички значајан фактор у одређивању задовољства животом, где су новинари са завршеним факултетом нешто задовољнији. Важан је и податак да учествовање у удружењима, и то струковним, новинарским, има утицај на задовољство животом. Такође, радни ангажман у оквиру новинарске професије показује везу са задовољством животом, у смислу да су најмање задовољни они испитаници који би желели да се радно ангажују, али до сада за то нису имали прилике.  Иако је већина испитаника одговорила да јесте члан неког удружења пензионера, слободно време ипак највише проводе с породицом, док је дружење са другим пензионерима најређе обављана активност. 

У складу са изложеним резултатима истраживања, могу се изнети одређене препоруке. Неопходно је радити на побољшању финансијске ситуације пензионисах новинара, како би имали довољно материјалних средстава за задовољење не само основних потреба, већ и за достојанствен и садржајан живот у пензији, што све утиче на укупно осећање благостања. Такође, потребно је подстицати и омогућити укључивање пензионера у организације цивилног друштва, а нарочито у струковна новинарска удружења, јер су резултати показали да су испитаници чланови новинарских удружења релативно задовољнији у пензији. Оним пензионерима који су заинтересовани за рад и током пензије требало би омогућити адекватан ангажман. Тиме би се допунио кућни буџет, повећао осећај личне корисности, али то може бити корисно и за медијске куће, које би имале користи од рада искусних људи. У том смислу би било потребно омогућити флексибилне радноправне форме. жНаши испитаници већином нису озбиљније планирали свој пензионерски живот током радног века. Иако наше истраживање није показало статистички значајну везу између планирања пензије и потоњег задовољства животом, нека друга истраживања су ту корелацију потврдила. Концепт планирања пензије и позног животног доба је тема која је у нашој држави тек у повоју, али би јој требало озбиљније приступити. Свакако, положај пензионера новинара је условљен и њиховим претходним положајем у току радно активног периода, а то је тема која заслужује посебно, иновирано истраживање.

Већи део испитаника, тачније 55,1%, изјављује да су чланови неког новинарског удружења. Насупрот томе, 44,9% испитаника није члан неког новинарског удружења. Мањи део испитаника, тачније 41,1%, изјављује да су чланови неког удружења пензионера. С друге стране, већи део испитаника, њих 58,9%, није члан неког удружења пензионера. Мањи део испитаника, 29,2%, изјављује да су чланови неке организације цивилног друштва. С друге стране, већи део испитаника, њих 70,8%, није члан неке организације цивилног друштва. Нешто више од половина испитаника (50,7%), изјављује да редовно прате друштвена збивања. Додатних 30,1% испитаника то чини повремено, док 10,3% изјављује да прате друштвена збивања ретко. Мањи број испитаника, тачније 8,9%, није мотивисан праћењем друштвених збивања.

Испитаници су различито одговарали на питање о политичкој активности. Већи део испитаника, њих 39,2%, изјављује да су политички активни само као гласачи. Мањи број испитаника, тачније 7,4%, чланови су неке политичке странке. Највећи део испитаника, њих 53,4%, није политички активан. Најчешће активности обухватају породично дружење (14,9%), читање књига (12,7%), шетање (11,6%), гледање ТВ-а и слушање радија (11,3%), те посете културним манифестацијама (10,8%). Остале активности укључују читање новина (9,4%), хобије (8,0%), писање (7,2%), посете спортским манифестацијама (7,2%), и дружење с другим пензионерима (5,5%). Мањи проценат испитаника такође је навео друге активности (1,4%).

Потпуно задовољство животом у пензији исказао је мањи број испитаника, тачније 18,4%. Већи број испитаника, њих 36,1%, осећа делимично задовољство. Други део испитаника, њих 25,2%, није ни задовољан ни незадовољан својим животом у пензији. Делимично незадовољни су 16,3%, док се само 4,1% испитаника изјашњава као потпуно незадовољно својим животом у пензији.

Постоји статистички значајна разлика у висини пензије у зависности од старости (Chi-square=35.888, df=20, p=0.016) и образовања (Chi-square=54.939, df=15, p=0.000). Наиме, у најмлађој категорији пензионера до 65 година, највише је оних са пензијом до 40.000 динара, док у овој групи пензионера нема оних са пензијама преко 80.000 као ни у распону од 61.000 до 70.000. У старосној категорији 66-70, као и 71-75 највише је оних са пензијом у распону од 51.000 до 60.000 динара. У старосној категорији 76-80 највише је оних са пензијама у распону 61.000 до 70.000 динара. Коначно у најстаријој старосној категорији половина испитаника има пензију у распону од 61.000 до 70.000 динара, а друга половина преко 80.000 динара. Међу пензионерима са завршеном средњом школом највише је оних који имају пензију од 41.000 до 50.000 динара, у групама пензионера са завршеном вишом или високом школом највише је оних са пензијом у распону 51.000 до 60.000 динара. Коначно, у групи пензионера са завршеним факултетом највише је оних са пензијама у распону 61.000 до 70.000 динара. Постоји статистички значајна разлика у висини пензије и радном стажу пензионера (Chi-square=52.232, df=20, p=0.000). У категоријама пензионера са радним стажом до 10 година и између 10 и 20 година, најзаступљенији су пензионери са најнижим пензијама, до 40.000 динара. У категорији пензионера са радним стажом између 21 до 30 година, најзаступљенији су они са пензијама у распону 51.000 до 60.000 динара. Исто је и у категорији пензионера са преко 40 година радног стажа. У групи пензионера са радним стажом између 31 и 40 година, највише је оних са пензијама између 61.000 и 70.000 динара. 
Постоји статистички значајна разлика у одговорима на питање да ли је тренутна пензија довољна за нормалан живот у зависности од висине пензије (Chi-square=74.002, df=10, p=0.000). Слично, показано је да постоји статистички значајна разлика у томе  на шта пензионери највише троше новца у односу на висину пензије (Chi-square=65.601, df=25, p=0.000).

Постоји статистички значајна разлика у висини пензије и томе да ли узимају дозвољени минус у банци (Chi-square=22.261, df=10, p=0.014), док не постоји разлика за кредите (Chi-square=11.878, df=15, p=0.688). Дозвољен минус редовно користе у највећој мери пензионери са пензијама у распону од 51.000 до 60.000 динара, повремено они са пензијама у распону 61.000 до 70.000. Постоји статистички значајна разлика у томе да ли пензионери пружају помоћ млађим члановима породице (Chi-square=30.098, df=15, p=0.012) у зависности од висине пензије. Слично, постоји статистички значајна разлика у томе да ли млађи чланови породице пружају помоћ пензионерима у зависности од висине пензије (Chi-square=45.671, df=15, p=0.000).

Као што је и очекивано, постоји статистички значајна разлика у томе да ли ће испитаници моћи да приуште боравак у дому за старије особе у зависности од висине тренутне пензије (Chi-square=113.452, df=10, p=0.000). Испитаници са пензијама вишим од 80.000 хиљада динара највећим делом (58%) верују да ће моћи приуштити боравак у дому за старије особе, док само 1% њих не верује да ће моћи. Испитаници са пензијама између 61.000 и 80.000 хиљада динара углавном (21%) такође верују да ће моћи приуштити боравак, док је само 3% скептично. У групи испитаника са пензијама од 51.000 до 60.000 хиљада динара, 8% верује да ће моћи, 34% нема сигуран став, док 24% не верује да ће моћи. У групи испитаника пензијама од 41.000 до 50.000 хиљада динара, трећина њих (32%) не верују да ће моћи, 10% нема сигуран став, а ниједан одговор није потврдан. Испитаници са пензијама до 40.000 хиљада динара највећим делом (21%) не верују да ће моћи, док 4% верује да ће моћи, и нико нема несигуран став. Ови подаци сугеришу да постоји повезаност између висине пензије и перцепције о могућности плаћања боравка у дому за старије особе, где већи приходи често иду руку под руку с већим степеном сигурности у финансијско покриће таквих трошкова.

Постоји разлика у активностима пензионера у зависности од висине тренутне пензије на рубу статистичке значајности (Chi-square=72.257, df=55, p=0.059). Испитаници који највише проводе време са породицом су они чије пензије износе од 51.000 до 60.000 динара (25,9%), док су они са пензијама до 40.000 динара најмање присутни у овој категорији (7,4%). Највише пензионера који се друже с другим пензионерима имају пензије од 61.000 до 70.000 динара (25%), док пензионери са примањима од 41.000 до 50.000 динара, 51.000 до 60.000 и 71.000 до 80.000 такође изражавају висок ниво друштвене активности (20%). Најмање су заступљени они са пензијама испод 40.000. Читање књига је најчешћа активност међу пензионерима са пензијама од 51.000 до 60.000 динара (37%), док су они са пензијама од 71.000 до 80.000 динара најмање заступљени у овој активности (6,5%). Гледање ТВ-а и слушање радија чешће практикују пензионери са пензијама од 61.000 до 70.000 динара (24,4%), док су пензионери са пензијама до 40.000 динара најмање заступљени у овој активности (9,8%). Читање новина највише практикују пензионери са пензијама од 51.000 до 60.000 динара (38,2%), док су они са пензијама до 40.000 динара најмање укључени у ову активност (2,9%). Посећивање културних манифестација је изражено међу пензионерима са пензијама од 51.000 до 60.000 динара (33,3%), док су они са пензијама у распонима 61.000-70.000 и преко 80.000 динара најмање заступљени у овој активности (7,7%). Посећивање спортских манифестација има ниску заступљеност међу пензионерима, док су најчешће укључени у ову активност пензионери да примањима од 51.000 до 60.000 и 61.000 до 70.000 динара (26,9%). Шетање је често практиковано међу пензионерима са пензијама од 51.000 до 60.000 динара (38,1%), док су пензионери са пензијама преко 80.000 динара мање склони овој активности (4,8%). Бављење хобијем је изражено међу пензионерима са пензијама од 61.000 до 70.000 динара (31%), док су они са пензијама преко 80.000 динара најмање заступљени у овој активности (3,4%). Писање је највише изражено међу пензионерима са највишим пензијама, изнад 80.000 динара (23,1%) као и пензионерима са најнижим пензијама, до 40.000 динара. Пензионери са пензијама од 71.000 до 80.000 динара су најмање заступљени у овој активности (7,7%). Остале активности, означене као „Друго”, највише практикују пензионери са пензијама изнад 80.000 динара (40%), док су пензионери са пензијама до 40.000 динара, пензијама од 41.000 до 50.000,  и од 61.000  до 70.000 подједнако укључени у ову категорију (20%). Пензионери са преосталим категоријама пензија нису навели „Друго“ као активност.

Не постоји разлика у процене статуса пензионера у зависности од пола (Chi-square=1.743, df=4, p=0.783) и старости (Chi-square=15.374, df=16, p=0.497). Међутим, постоји статистички значајна разлика процене статуса и образовања (Chi-square=39.290, df=12, p=0.000).
Пензионери са средњом школом већином описују свој статус као лош (54%), док преостали део (46%) оцењује статус као осредњи. У категорији пензионера са завршеном вишом школом, исти проценат оцењује статус као осредњи и као лош (48%), док 3% не уме да процени. Када се посматра категорија испитаника са завршеном високом школом, ту предњаче они који су статус оценили као осредњи (67%). Петина испитаника оцењује статус као лош, док исти проценат испитаника оцењује статус као одличан или не може да процени статус. Коначно, када је реч о пензионерима са завршеним факултетским образовањем, већина испитаника (56%) статус оцењује као осредњи. Мање од трећине испитаника (27%) оцењује статус као добар, 1% као одличан, а преосталих 15% као лош.

Потом су пензионери испитани да ли постоји разлика у планирању пензионерске будућности у смислу неког радног ангажовања из пензије према полу, старости и образовању. Не постоји разлика у планирању у зависности од пола (Chi-square=4.567, df=5, p=0.471) и старости (Chi-square=16.072, df=20, p=0.712). Међутим, постоји статистички значајна разлика када је реч о образовању (Chi-square=31.999, df=15, p=0.006). У групи пензионера са средњошколским образовањем, највише је оних који су на време почели да се припремају за пензију, док су у свим осталим групама најзаступљенији они који нису планирали о активностима из пензије. Постоји статистички значајна разлика у одговору на питање да ли су у току радног ангажовања планирали своју пензионерску будућност у смислу финансијске одрживости домаћинства у зависности од пола (Chi-square=8.137, df=3, p=0.043). Код оба пола највише је оних који нису размишљали нити планирали будућност у смислу финансијске одрживости. Међутим, следећа најзаступљенија категорија код припадница женског пола је да су биле припремљене на време на мање приходе али нису биле у могућности да уштеде, док је код припадника мушког пола следећи најзаступљенији одговор био да су тек пред крај радног времена почели да размишљају о финансијама у пензији. Статистички разлике не постоје када је реч о старости и образовању.

______________________________________________

Овo истраживање је спроведено у оквиру пројекта „Социјални, економски и друштвени положај пензионисаних новинара“ Задруге медијских и културних стваралаца уз подршку Друштва новинара Војводине, одобреног на основу Конкурса за унапређење професионалних стандарда у 2023. Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, који је доделио средства.

Задруга медијских и културних стваралаца „Медијакулт”
Аутор пројекта: проф. др Биљана Ратковић Његован
Аутор извештаја: Милица Његован
Статистичка обрада: Маја Вулешевић
Рецензент: др Драго Његован
Уредник: Младен Булут