NE ZAGAĐUJ - DR ALEKSANDRA ČAVIĆ O EKOLOGIJI

Vojvodjanski • Vlada Jovanović • 24. decembar 2022. • 12:35 •

Dr Aleksandra Čavić sa voditeljem Vladimirom Jovanovićem

Brinimo o sredini jer ona nas čini!

Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu. U našem Ustavu u Članu 74 piše: „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.“

Mada nam je ekologija ušla u žižu naših interesovanja: postalo nam je važno kakav vazduh dišemo, u kakvoj sredini živimo, ipak još mnogo toga je nepoznanica od toga koji su zaista ekološki proizvodi do toga kako da se i sami ponašamo i odnosimo prema životnoj sredini, a da je ne ugrožavamo... Upravo zato razgovaramo sa docentom dr Aleksandrom Čavić, predavačem fakulteta FIMEK na odseku ekologija.

– Često se zaboravlja da mimo uticaja čoveka na prirodu, veoma važan uticaj imaju i pridodne pojave kao što su: erupcije vulkana, poplave, šumski požari, zemljotresi... Naravno, nije nezamarljiv uticaj čoveka, jer sve aktivnosti koje pospešuju i unapređuju civilazaciju direktno utiču na životnu sredinu: industrija, privreda, energetika, saobraćaj i naravno svakodnevni život običnih ljudi – objasnila nam je dr Čavić.

Ponekad smo zbunjeni oko toga da šta je ekološki. Servira nam se „zelena“ energija dobijena iz modernih vetrenjača, ali malo se govori o tome koliko one utiču na okolinu dok rade (buka, uticaj na insekte i ptice) i šta se dešava kada odsluže svoje – da li se mogu reciklirati? Koliko ta demontaža i reciklaža košta? Pitamo se da li je skuplja dara ili mera...

– Sve je to još uvek na klackalici. Verovatno je bolje ono što dobijamo. Ornitolozi su veoma aktivni ukazujući na uginuće velikog broja ptica koje je izazvano vetroparkovima. Elise ovih vetrenjača mogu da se obrću brzinom i preko 250 km na čas stvarajući velike kovitlace u vazduhu što je dosta rizično za ptice koje nadleću tu teritoriju... Slično je i sa električnim automobilima koji jesu budućnost, ali je pitanje kako će se dobijati energija za te automobile. Naime, ideja koja je dovela do električnih automobila je smnjenje upotrebe fosilniih goriva, a paradoks je da se za elektro-automobile energija, uglavnom, dobija iz fosilnih goriva! Pitanje koje tek treba da dođe na red je šta će biti s baterijama tih automobila, kako će se one odlagati, reciklirati i kako će uticati na životnu sredinu – ukazala je dr Aleksandra Čavić.

U našim domaćinstvima se susrećemo sa različitim vrstama otpada: organski otpad, pet ambalaža, papir, staklo... To već znamo nekako gde i kako da odlažemo.

– Prema statistikama i broju divljih deponija ne bih rekla da je naša svest naročito razvijena. Ipak, nije sve tako crno, sve više se poklanja pažnja reciklaži i razvrstavanju otpada. Ponovo su se pojavili kontejneri za odlaganje stakla, što je dobro, jer staklo je fantastičan materijal koji može da se bezbroj puta reciklira. Međutim, samo sortiranje i recikliranje otpada je tema koja kod nas tek treba da dođe na red. Građani se dodatno moraju da animiraju kako što više učestvovali u sakupljanu i ekološkom odlaganju otpada. To nije samo naš problem, to je problem na planetarnom nivou – kako edukovati ljude da se ponašaju ekološki – uputila nas je dr Čavić.

Pitamo se šta je ono što mi možemo da uradimo sa ostalim vrstama otpada kao što je elektonski otpad, lekovi kojima je izašao rok trajanja...

– Lekovi spadaju u opasan otpad i u našem Zakonu o upravljanju otpadom je definisano kako se postupa s ovim otpadom – tu se pre svega misli na zdravstvene ustanove, ali i kako s farmaceutskim otpadom postupaju građani. Obzirom da smo mi poznati kolekcionari lekova, verujem da se mnogi pitaju šta raditi kada im dok istekne. Svaka apotekarska ustanova bi trebalo da ima crveni kontejner gde se bezbedno mogu odložiti ovakvi lekovi. Međutim, većina naših državni apoteka su privatizovane, pa bi trebalo pitati u kojoj se apoteci može odložiti ovakva vrsta otpada. Ne sme se nipošto farmaceutski otpad bacati u đubre sa ostalim komunalnim otpadom – istakla je dr Čavić.

Trenutno je trend u svetu, naročito u Brazilu i predelima gde je šumsko blago, seča šuma ili izazivanje šumskih požara da bi se zemljište upotrebilo za poljoprivredu ili industriju. To je planetarni problem, ali mi u Vojvodini imamo drugi problem – nedostatak šuma. Prema podacima Vojvodina ima najniži stepen pošumljenosti u Srbiji i u Evropi. Ona je područje koje ima ispod 7 procenata šuma, čak neke opštine imaju ispod 1 procenta šuma. Prostornim planom AP Vojvodine predviđeno je da se šumovitost uveća više nego duplo...

Znamo da drveće sprečava eroziju tla, daje zaštitu od vetra, buke, povoljno utiče na kruženje vode u prirodi, stanište su za mnoge biljke i životinje… Ipak pitanje je kakvo drveće saditi i da li su bolji zasadi s različitim vrstama drveća ili ne. Zanimalo nas je kako će to uticati na biodiverzitet.

– Drvo je sinonim za život. Moramo vratiti drveće na naše ulice i na naša polja. Naša zemlja nije bogata šumama – mi po pošumljenosti imamo samo 30 procenata svetskog proseka. Naročito šumama nije bogata Vojvodina koja je poljoprivredna regija. Po mom mišljenju trebalo bi saditi autohtone vrste koje su navikle i na tlo i na ovdašnju klimu. Trebalo bi saditi i onu vrstu drveća koja ne crpi mnogo vode iz tla, jer svedoci smo da kiša ima sve manje... Napomenula bih da je voda isto važan resurs o kojem i te kako treba voditi računa. Povratkom drveća na naše ulice i na naša polja vratiće se i ono bogatstvo živog sveta – poručila je dr Čavić.

Naša sagovornica, dr Aleksandra Čavić je na kraju poručila da svako svojim malim doprinosom može da učini puno:

– Naša zemlja je naša kuća i koja i posle nas treba da ostane. Zato brinite o svojoj sredini, jer ona nas čini!

M. Jablanov
Foto: Ask