Svaki zavisnik od psihoaktivnih supstanci ispričao bi manje-više sličnu priču o godinama života čiji je smisao, baš svaku sreću, ali i tugu kreirala zavisnost. Ne razlikuje se mnogo ni početak te priče. Nesigurnost, nedostatak samopouzdanja ili ljubavi, želja za dokazivanjem, strah ili tek mladalački bunt mnogima je razlog za pogrešnu odluku i izbor - da rešenje problema potraže u psihoaktivnim supstancama. A to nikako nije rešenje, već samo početak problema koji može da traje i decenijama. O tome, nakon izlečenja od skoro dvadeset godina duge zavisnosti, svedoči i četrdesetjednogodišnji Ivan Dmitrović iz Novog Sada.

„Prvi neki kontakt sa drogom ostvario sam sa nekih dvadesetak godina kada sam otkrivao svoj identitet i bio nesiguran u svemu što sam radio. Zapravo, razmišljao sam na skroz pogrešan način. Onda je to počelo, marihuana, spid, ekstazi. To je bilo s vremena na vreme, vikendom. Onda sve češće vikendom, pa i neki dan u toku radne nedelje. Ja sam studirao, davao ispite i završio fakultet. Međutim droga je sve više bila sastavni deo moje svakodnevice dok nisam došao u kontakt sa heroinom, a do toga se na takvom putu dođe pre ili kasnije. Heroin me uzeo za mesec dana“ kaže Igor Dmitrović.

Od tada je, priča, heroin kontrolisao njegov život, a glavni cilj je bio obezbediti novu dozu. Droga pokorava volju, osoba slabi i fizički i psihički, a porodični i socijalni odnosi trpe i pucaju. Po ivanovim rečima  zavisnost od narkotika uvek utiče na ljude koji vas okružuju. „Mojim roditeljima je dugo trebalo da prihvate da imam problem. Kada su prihvatili, mislili su da je to samo moja dobra voja i odluka, da ću ja to da prekinem, odem na nekoliko dana na Frušu goru, pa ću da se vratim i nastavim život normalno. Međutim, to nije tako“ kaže Ivan.

U jednom od pokušaja da ostavi heroin za pomoć se obratio u državnu zdravstvenu ustanovu. Međutim, lek koji je dobio samo je prividno rešio problem i nakon nekog vremena opet se vratio psihoaktivnim supstancama. Supruga Tamara sa kojoj je u braku poslednjih šest godina bila je svedok svih problema kroz koje je prolazio ili koje je pravio.

„Mi smo jako povezani, jako smo bliski i jako smo iskreni. On je, i kada slaže, prevari, ukrade mi pare i šta sve vuče zavisnost sa sobom, uvek dolazio i priznavao mi. Nije on bio nefunkcionalan, išao je na posao, radio je pogotovo to prvo vreme kada je bio na minimalnoj dozi leka. Nije se to toliko videlo. Remetilo je, naravno da je remetilo, posebno posle pre nego što je otišao u komunu. Nisam više mogla da se oslonim na njega. To su bile faze kada uzme nešto, pa ga nema par dana kod kuće, pa par dana spava. Jednostavno nije bio kvalitetan život ni njegov, a onda ni moj život sa njim nije bio kvalitetan“ priča Tamara.

Kod zavisnika, odluka da se krene sa lečenjem često nije čvrsta, a motivacija je slaba, što zbog uticaja droge, a onda i obeshrabrujućih iskustava drugih zavisnika. Ipak, Ivan je bio svestan da je lečenje jedini izlaz. Ivan kaže da je bio svestan da će umreti. Izgubio je volju za životom. Hteo je i pre da izađe iz toga, ali nije znao gde, šta, s kim, kako...

„Kada neko ode zbog mame, tate, žene, devojke, zato što nema više para da se drogira ili iz nekog sličnog razloga, mislim da je tada manji stepen uspešnosti izlečenja i da posle komune i rehabilitacije ostane na pravom putu. Kada padnu na samo dno, donesu odluku prvenstveno zbog sebe. Naravno da velika podrška puno znači, posebno kada zna da ima kome da se vrati i da ima zbog čega, ali mislim da odluka treba da bude lična“ kaže Tamara

Nakon godinu dana rehabilitacije u Sloveniji kući se, kaže, vratio kao drugi čovek, bez zavisnosti i straha, a sa verom i drugačijim pogledima na život. „Srećan sam, radostan i ispunjen. Sada se trudim da nadoknadim svim tim ljudima kojima je stalo do mene, a moja zavisnost me je odvojila od njih, da im nadoknadim pažnjom, ljubavlju i vremenom.“ govori nam Ivan ispunjen novom nadom

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci može se pobediti. Svojim primerom tu poruku Ivan šalje svima koji se suočavaju sa zavisnošću. Uz podršku porodice put izlečenja je mnogo lakši, ali podršku bi trebalo da pruži i celo društvo. Međutim zavisnici su često izloženi nerazumevanju i predrasudama, koje bi trebalo razbiti informisanjem i edukacijom. Upravo je to i osnovni cilj našeg projekta „Živeti slobodno“

Prilog: UG G POINT

Projekat „Živeti slobodno“ sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.