Na pravom putu - Mladi i književnost

Vojvodjanski • Vlada Jovanović • 29. novembar 2021. • 9:35 •

Jelena Marićević Balać

Neretko je mladim književnicima mnogo lakše da napišu knjigu nego da je objave. Sistemske podrške gotovo da i nema i onda samo talentom, snalažljivošću i ličnim poznanstvima uspevaju da svoja dela predstave čitaocima. Jelena Marićević Balać prošle godine je objavila svoju prvu zbirku poezije „Bez dlake na srcu“. Kaže mladim književnicima je potrebna mnogo veća pomoć stručne, ali i šire zajednice kako bi mogli više i uspešnije da pišu.

“Ja sam sasvim slučajno objavila zahvalujući gospodinu Miroljubu Todoroviću, pesniku, koji živi u Beogradu I koji unutar Izdavačke kuće “Everets Media” ima svoju biblioteku “Signal”. Meni je, prvenstveno, poznanstvo sa njim pomoglo, ali nisam sigurno koliko bih imala muka, a mislim da bih imala da sam krenula od izdavačke kuće do izdavačke kuće da bih objavila knjigu. Mladima su prepušteni festivali za mlade I uglavnom šansa da objave prvu knjigu poezije“

Jelena je ljubav prema kjiževnosti gradila od detinjstva. Bajke iz celog sveta, ali i epske pesme bile su joj omiljeno štivo i to je onda opredelilo i njen profesionalni put. Završila je srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, potom i doktorirala, a trenutno na fakultetu radi kao asistent. Pesme piše ceo život, ali je trebalo vremena da ih pretoči u zbirku.

„Nisam do sada objavljivala toliko poeziju i pesničku knjigu zato što je za dobru pesničku knjigu potrebno da bude koherentna. Dakle, ne samo da saberete bilo kakve pesme unutar korica jedne knjige, već da ona ima čvrstu unutrašnju struktur, da je ciklizovana, da može da se čita od početka do kraja i da se isprati jedna važna poruka ili dobra ideja. Tek onog trenutka kada se u meni javila ideja o mogućnosti da se takva knjiga koncipira, onda sam se odlučila da je objavim“ – objašnjava Jelena.

Zbirka sadrži oko četrdeset pesama čiji je motiv pomalo neuobičajen, jer je ispiraciju pronašla u dlakama i kosi. Kosa nema samo estetski značaj, već je kroz vreme služila za isticanje društvenog, bračnog statusa ili emotivnog stanja. Čak je i u savremeno doba čitava kozmetička industrija okrenuta proizvodima za negu ili uklanjanje dlaka.

„Ja sam bila u jednom trenutku fascinirana koliko je kosa, ili dlake na ljudskom telu, važna, ne samo u nekom estetskom smislu, već ima svoju ritualnu i običajnu funkciju. Ako to primenimo i na savremeni trenutak, možemo reći da su rafovi u prodavnicama prepuni proizvoda ili za uklanjanje dlaka ili za negovanje dlaka. Dakle, jedna industrija dlake koja nam crpi, ne samo previše vremena nego i novca.“

Objavila je više stručnih radova od kojih su neki i nagrađeni. Pisati poeziju i eseje nije isto, pa se trudi da odvoji dve oblasti kojima se podjednako uspešno bavi. Da bi nastalo dobro delo, smatra da nije dovoljno samo imati talenta za pisanje.

„Talenat je presudan da knjiga dobro padne. Nekad vas talenat na neočekivanim krlima izvuče u onu oblast ili sferu koja pomogne da sve u knjizi dobro legne. Međutim, moram da kažem da je rad ono što je presudno, kako u naučnom smislu, tako i kada se piše bilo poezija ili proza. Potrebno je mnogo čitati, promišljati i biti autokritičan“ – kaže Jelena

Posvećena je radu sa studntima. Veruje da svako ko upiše studije srpskog jezika već ima razivjenu ljubav prema književnosti, a da tokom školovanja treba da dobije čvrste temelje i pronađe cilj kojem će stremiti.

„Neretko nam pomognu upravo studenti svojim zapažanjima i otkriju neke neočekivane uvide kada je reč o književnim delima. Mi smo dužni da im damo osnove, jer osnovi su važni da kako bi oni izgradili sebe u individualnom smislu. Zato potenciram osnove i bazu, moramo im dati ono elementarno“ – kaže mlada književnica.

Jelena nastavlja da piše, a želja joj je da objavi I drugu zbirku poezije. Na naučnom planu istražuje srpsko-poljsko-češke veze u savremenoj književnosti. Kaže, mnogo je mladih književnika čiji talenat zaslužuje pažnju, pa čitaocima savetuje da se u potrazi za dobrim štivom upoznaju I sa delima mladih pisaca.

Projekat "Na pravom putu" sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavau stavove organa koji je dodelio sredstva.