ŽIVETI SLOBODNO - Alkoholizam

Vojvodjanski • Vlada Jovanović • 4. novembar 2021. • 10:00 •

Alkoholizam se ubraja u jednu od najčešćih bolesti zavisnosti. Ovo i ne čudi ako se ima u vidu da je društvo veoma tolerantno prema upotrebi alkohola. Dostupan je i dozvoljen, a neretko se upotreba alkohola i afirmiše, posebno kod muškaraca. Deca odrastaju u okruženju gdje je alkohol sastavni deo svih srećnih i tužnih trenutaka, pa se prvi kontakt sa alkoholom najčešće ostvari u porodici.

Stevan Kvas, psiholog u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti „Vita“: Po istraživanjima bolnice Vita oko 670% mladih je prvi put probalo alkohol u krugu porodice i kasnije nastavilo. Preko 90% momaka i devojaka je probalo alkohol do svoje 18 godine. 70% je nastavilo redovno da ga pije, u izlascima, najčešće vikendom. On je jako prisutan, praktično nema osobe koja nije probala alkohol, ali po svojoj štetnosti je na prvih nekoliko mesta, ako govorimo o bilo kojoj psihoaktivnoj supstanci.“

Alkoholizmom se smatra svako ponovljeno pijenje alkohola, bez obzira na učestalost i količinu, koje pojedincu pravi zdravstvene ili socijalne problem. Alkohol je psihoaktivna supstanca, koja bi, slažu se stručnjaci, da je izmišljena danas, sasvim sigurno bila na listi zabranjenih za upotrebu. Postoje različiti tipovi alkoholičara. U prvu grupu spadaju oni koji piju po tzv. sisemu dolivanja.

„Koji su mirni, koji nisu agresivni, koji ne prave velike probleme, koji nikoga ne ugrožavaju svojim pijenjem i koji dugo mogu da imaju privid funkcionalnosti kod kuće i na poslu. Zbog tolerancije, osnosno postepenog povećavanja ili prilagođavanja organizma na unetu količinu alkohola, oni slično funkcionišu i sa jednom čašom i sa tri čaše i sa deset čaša.“ kaže Stevan Klas

U drugu grupu spadaju alkoholičari kod kojih je izražena agresivnost i koji pod dejstvom alkohola dolaze u sukub sa zakonom, prave probleme bilo u porodici ili na poslu. Neretko se radi o politoksikomaniji, odnosno kombinaciji alkohola sa drugim psihoaktivnim supstancama. Takođe ima i ona grupa, govorimo o starijim alkoholičarima, 40-50 godina, koji su u prošlosti bili zavisnici od droge. Navodno su se izlečili i bili su dobro možda deset godina nakon toga. Onda su krenuli prvo umereno da piju. Pojavila se žudnja, oni su čvrsto obećali i ispunili to obećanje da nikada više neće posegnuti za drogom, ali su našli njima adekvatnu zamenu.

Da li će upotreba alkohola postati bolest zavisnosti zavisi od karakteristika osobe, sredine u kojoj je odrastao i živi, te adektivnog potencijala alkohola, odnosno sposobnosti da izazove zavisnost posle određenog vremena uzimanja.

„Češće će se to desiti u porodicama gde se svakodnevno pije alkohol, gde se to predstavlja kao nešto što je sasvim uredu i normalno. Naravno, umereno pijenje alkohola je itekako prisutno u mnogim porodicama. Imamo pojedince koji žive sto i više godina, koji su umereno pili alkohol. Problem je u samokotroli, ili je imamo. Ako je nemamo onda nećemo eksperimentisati sa dozom koja je za nas odgovarajuća, bolje da ne pijemo uopšte.“ zaključuje naš sagovornik.

Alkohol je za mlade, posebno tinejdžere ulaznica u svet odraslih. S obzirom na to da se veoma rano kreće sa pijenjem različitih vrsta alkohola, u slučaju da se razvije bolest zavisnosti prođu i decenije dok se osoba ne obrati za pomoć i lečenje. Do tada je već alkohol napravio ozbiljne zdravstvene probleme i oštetio brojne organe, pre svih jetru i mozak. Kod nelečenih alkoholičara životni vek je u proseku od 55 do 60 godina.

Prilog: UG G POINT

Projekat „Živeti slobodno“ sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

alkoholizam bolesti zavisnosti