Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. Vrste otpada su: komunalni otpad (otpad iz domaćinstva), komercijalni i industrijski otpad.

Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.

Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada.

Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.

U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, otpad može biti: neopasan, inertan i opasan.

„Opasan otpad je onaj koji može da naudi nama, našem zdravlju i našoj životnoj sredini. U tu grupu spada i elektronski i električni otpad. Ipak, ono što nas najviše treba da interesuje je taj čvrsti komunalni otpad, koji se stvara u domaćinstvima. Tu postoji otpad koji se razgrađuje u roku od nekoliko sati ili nekoliko dana, mahom su to namirnice poput voća i povrća. Takođe, u domaćinstvima se pravi i otpad koji se razgrađuje godinama, decenijama, pa i vekovima“, rekao je ekolog u preduzeću „Potisje-Bečej“ DOO, Velimir Cvejanov.

On napominje da svaki otpad koji nije na pravi način uklonjen, pohranjen ili zbrinut predstavlja potencijalnu opasnost po životnu sredinu u manjoj ili većoj meri.

„U sistemu upravljanja otpadom najvažnija je primarna selekcija, odnosno razvrstavanje otpada na mestu nastanka. S obzirom da komunalni otpad nastaje u domaćinstvima, mi smo ti koji treba da odvajamo smeće. Iako se često govori da u narodu treba podići svest o tome, ipak treba da postoje naznake sistema koji će omogućiti da ta svest nešto preduzme konkretno i da se nešto uradi“, objašnjava Cvejanov.

Naš sagovornik podseća da većina građana Srbije nema mogućnost da odvaja otpad u svojim domovima, odnosno da ne postoji odgovarajuća infrastruktura za primarnu selekciju. Svaka lokalna samouprava je u zakonskoj obavezi da sprovodi sistem primarne i sekundarne selekcije otpada.

„Iskustvo Bečeja u ovoj oblasti nije bilo nimalo lako. Najpre smo prostom računicom došli do toga da nam za nabavku kontejnera za reciklažu treba ogromna svota novca, pa smo rešili da krenemo sa džakovima, koje smo delili po domaćinstvima. Usput smo edukovali stanovništvo da u njih ubacuju PET ambalažu, karton, papir, staklo i aluminijum – reciklabilne materijale“, kaže Cvejanov.

Nakon nekoliko godina preduzeće „Potisje-Bečej“ je zahvaljujući upornosti, istrajnosti i brojnim donacijama uspelo da nabavi oko 800 kontejnera za reciklažu koji su postavljeni na javnim površinama na teritoriji opštine Bečej. U proseku jedan kontejner pokriva potrebe oko 10 domaćinstava.