U poslednjih sto godina svet je morao da se suoči četiri puta sa velikom pandemijom gripa, tako da naučnici ne isključuju mogućnost da ćemo u skoroj budućnosti imati još takvih situacija. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije su 2018. na listu bolesti koje potencijalno mogu izazvati svetsku pandemiju,  dodali i bolest „X“.

Bolest „X“ je radni naziv za neko, za sada nepostojeće oboljenje, koje dobije svoj pun naučni naziv tek kada se otkrije, kao što je to bio slučaj sa SARS-CoV-2 virusom pre malo više od četiri godine. Tako da je kovid19 zapravo i bio prva bolest „X“, a sasvim je moguće da će takve epidemije biti mnogo češće u budućnosti - tvrdi dr Nebojša Bohucki, epidemiolog, Zavoda za javno zdravlje Subotica.

- Ovo iz prostog razloga, jer čovek danas dolazi i u one predele naše planete gde pre nije bio. Pre svega govorimo o Južnoj Americi odnosno o nekim delovima Afrike, gde i dalje postoje odgovarajući životinjski organizmi koji su verovatno nosioci nekih mikroorganizama – pre svega virusa -, tako da postoji mogućnost da kada dođe čovek u direktni kontakt sa ovim životinjama – govorimo o zoonozama – neki od ovih virusa inficira čoveka, a potom zaražena osoba zarazi osobe iz svog okruženja. To može da bude početak neke nove svetske epidemije, odnosno pandemije.

Stručnjaci kažu da nema mesta panici, a cilj priče o bolesti „X“ zapravo i jeste da ubuduće čovečanstvo bude spremno ako dođe do nove svetske epidemije. Naime, kada se dokaže prisustvo novog virusa ili bakterije, države moraju imati jake dijagnostičke centre da bi adekvatno reagovale, a trenutno je malo takvih.

- Znači neophodno je, pod broj jedan, da članice Svetske zdravstvene organizacije znaju gde treba da šalju odgovarajuće mikrobiološke uzorke, gde može da se dokaže prisustvo do tada nepoznatog mikroorganizma. Potom, neophodno je da se urade dijagnostički testovi u što kraćem vremenu, da bi u toj zemlji odakle je krenuo jedan novi epidemijski proces – a potencijalno pandemijski -, da možemo da otkrijemo koliko ima stvarno obolelih. Jer, obično ako govorimo o težini nekih bolesti, pre svega govorimo o mortalitetu, odnosno o tome koliko njih umire. Ali ukoliko je broj asimptomatskih slučajeva velik, to zapravo znači da broj umrlih treba podeliti sa mnogo većim brojem osoba koje su obolele.

Ako bi se na osnovu dijagnostike ispostavilo da se radi o novom oboljenju koji ima pandemski potencijal, treba što pre da se izradi odgovarajuća vakcina. Upravo iz ovog razloga je na nedavno održanom sastanku članica Svetske zdravstvene organizacije u Davosu fokus bio na ojačanju kapaciteta pre svega na Afričkom kontinentu, da bi Južnoafrička republika postala centar borbe protiv pandemije za taj kontinent.

- Zemlje članice Evropske unije su istakle da oni imaju dovoljno kapaciteta da u slučaju neke nove pandemije postojeća tehnologija može da se iskoristi da u najkraćem mogućem vremenu budu proizvedeni savremeni, najnoviji dijagnostički testovi i vakcine, i eventualna terapija - objašnjava naš sagovornik.

Procenjeno je da je tokom svetske pandemije kovida svet je izgubio nekih 16 hiljada milijardi dolara, a ukoliko bismo u narednih pet godina uložili oko 124 milijarde, i ukoliko bismo ovaj novac raspodelili na sve zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije, napravili bismo takvu infrastrukturu koja bi u slučaju nove pandemije dala do sada najkraći, najbrži i najbolji mogući odgovor, zaključuje dr Bohucki. Za vreme kovid-pandemije, od nastanka virusa prošlo je 326 dana do izrade vakcine, a sada, uz odgovarajuću infrastrukturu, ovaj period bi mogao da iznosi svega stotinak dana.