Stope oboljevanja i smrtnosti od malignih bolesti i dalje su veoma visoke, a karcinom je drugi po redu uzrok smrti širom sveta, upozoravaju stručnjaci povodom Svetskog dana borbe protiv raka i navode da je prema poslednjim dostupnim podacima za Severnobački okrug tokom 2021.godine 1.398 osoba obolelo od karcinoma. Menjanje životnih navika, te rana dijagnostika ključni su za smanjenje broja obolelih i umrlih, podsećaju lekari i navode da je zbog toga potrebno ponovo uspostaviti skrining programe.

Podaci Kancelarije za skrining govore da je tokom 2021. godine u Severnobačkom okrugu od raka obolelo  753 muškaraca i 645 žena, a iste godine bitku sa malignom bolešću izgubilo je 578 osoba, navodi načelnica Centra za promociju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje Subotica, dr Nada Kosić Bibić i dodaje da su najučestaliji rak pluća i rak dojke.

„Rak pluća je vodeća lokalizacija kod muškaraca i te godine je od raka pluća u SBO obolelo 136 muškaraca i 81 žena, a umrlo 95 muškaraca i 57 žena. Kada govorimo o ženama, vodeća lokalizacija je na dojci i te godine su 163 žene obolele, a umrle su 42.“

Dok u razvijenim zemljama stopa oboljevanja od pojedinih oblika karcinoma čija je prevencija moguća opada, u onim nerazvijenim pomaka nema, pre svega zbog slabe dostupnsti zdravstvene zaštite. Kada je Srbija, kao srednje razvijena zemlja, u pitanju, primetno je da se ne primenjuju sve mere prevencije i rane dijagnostike, kao što je to slučaj u zapadnoevroskim zemljama, zaključuje dr Kosić Bibić.

„Tako da imamo visoke stope oboljevanja i visoke stope smrtnosti, zato što kada govorimo o malignim bolestima i kontroli malignih bolesti, onda je ključna stvar da koristimo mere prevencije i rane dijagnostike.“

Dok se deo primarne prevencije odnosi na promenu ponašanja u smislu izbegavanja pušenja, alkohola, zdravije ishrane, za drugi deo, odnosno za ranu dijanostiku ključan je skrining, koji je u našoj zemlji stopiran tokom epidemije korona virusa i još uvek nije ponovo pokrenut.

„Sada bi trebalo opet da se sprovode u punom obimu, prvenstveno govorim o skrininzima na rano otkrivanje raka debelog creva, raka dojke i raka grlića materice, gde bi obuhvat morao da bude značajno veći nego što je sada. Ključno za to  je da država ulaže u adekvatnu opremu koja je neophodna za njihovo sprovođenje  i edukaciju kadra.“

Podizanje svesti javnosti o mogućnostima lečenja  kod rane dijagnsotike, takođe je veoma značajno, zaključuje dr Kosić Bibić.