Zavod za javno zdravlje Subotica, Crveni krst Subotica i Dom zdravlja Subotica su nastavili u 2023. godini sprovođenje akcije pod nazivom „Selu u pohode. Proveri svoje rizike – kontroliši zdravlje“. Akcije „Selu u pohode“ već trinaestu godinu imaju za cilj  promociju zdravlja i zdravih stilova života u ruralnim sredinama Subotice, kao i da mobilišu stanovnike ovih naselja na kontrolu zdravlja. Cilj je bio i da se preventivna zdravstvena zaštita učini dostupnom i stanovnicima van grada.

Timovi Doma zdravlja Subotica i Zavoda za javno zdravlje Subotica (lekari, medicinske sestre i nutricionista) su davali korisne savete o zdravlju, a ujedno su kontrolisali zdravstveno stanje zainteresovanih sugrađana. Timovi Doma zdravlja Subotica su u svakoj ruralnoj zajednici merili krvni pritisak, šećer u krvi i FOB-test, a gde su bili ispunjeni uslovi i pregled dojki. Timovi Zavoda su merili telesnu visinu i težinu, te određivali BMI – indeks telesne mase. Obezbeđenjem nove vage omogućeno je merenje kompozicije tela – određivanje procenta masti, vode, mišićne i koštane mase.

Volonteri CK Subotica su u okviru ovih akcija sproveli i deo edukativnih aktivnosti sa decom u osnovnim školama, kao i podelu paketa hrane i higijene za socijalno najugroženije stanovnike mesnih zajednica koje su u toku godine posećene.

U toku godine je realizovano 10 akcija, a akcije su održane u sledećim mesnim zajednicama: Stari Žednik, Čantavir, Palić, Mala Bosna, Bajmok, Šupljak, Kelebija, Tavankut, Višnjevac i Bikovo.

Na akcijama su timovi Zavoda ukupno pregledali 196 osoba, od toga 129 žena (65,8%) i 67 muškaraca (34,2%). U odnosu na pandemijske godine ritam održavanja akcija svakog meseca se polako vraća na uobičajeni. Struktura pregledanih po polu je vrlo slična kao i prethodnih godina. Poznato je da kod nas žene više brinu o zdravlju i češće dolaze na kontrole zdravlja. Akcije češće posećuju stariji sugrađani i ove godine je prosečna starost osoba koje su dolazile na kontrolu zdravlja bila 65,5 godina. Više od polovine pregledanih su stariji od 65 godina. Oko 20% osoba su uzrasta 56 do 64 godine, a petina su mlađi od 55 godina. Treba imati u vidu i činjenicu da u ruralni sredinama živi sve starija populacija, a i akcije se sprovode u ranim jutarnjim satima.

Fiziološku ishranjenost ili normalnu (BMI između 18,5kg/m2 i 24,9kg/m2) je imalo tek oko 25% odraslih osoba, nešto više muškaraca nego žena. Bilo je oko 1% pothranjenih žena (BMI manji od 18,5kg/m2), dok nije bilo pohranjenih među pregledanim muškarcima. Višak kilograma ima oko dve trećine odraslih muškaraca i žena. U kategoriji predgojaznosti (BMI između 25kg/m2 i 29,9kg/m2) je 34% odraslih, muškaraca i 38% žena. Oko 37% odraslih ima gojaznost (BMI 30kg/m2 ili veći), podjednako oba pola. Prosečna vednost BMI je 29kg/m2 i nalazi se u kategoriji predgojaznosti. Nema razlike u prosečnoj vrednosti BMI između muškaraca i žena (29kg/m2 za muškarce i 28,9kg/m2 za žene).

Sa godinama života se povećava i broj osoba koje imaju višak kilograma. Tako je u grupi najmlađih (18-30 godina) polovina sa normalnom telesnom masom, a 50% ima višak kilograma, i svi u kategoriji predgojaznosti. U grupi najstarijih (65 i više godina) je tek svaki četvrti sa normalnom telesnom masom, a dve trećine imaju višak kilograma. Ipak najviše gojaznih osoba je u starosnoj grupi od 46 do 55 godina života. Prosečne vrednosti BMI rastu sa godinama starosti. Tako je prosečni BMI u grupi najmlađih 27,9kg/m2, a u najstarijoj grupi 29kg/m2. Najvišu prosečnu vrednost BMI, od 29kg/m2, imaju osobe starije od 65 godina.

Važno je ukazati da sa porastom BMI raste i rizik za razvoj raznih poremćaja zdravlja. Taj rizik je mali kod pregdojaznosti, umereno povišen kod gojaznosti prvog stepena, a ozbiljno i višestruko povišen kod ekstremne gojaznosti (gojaznost trećeg stepena ili BMI 40kg/m2 i više).

Rezultati merenja akcije “Selu u pohode 2023” ukazuju da je u ruralnim mesnim zajednicama visoko zastupljena gojaznost, više je žena sa predgojaznošću. Sa godinama života se povećava broj osoba sa viškom kilograma i gojaznih. Prosečne vrednosti BMI su u kategoriji pregdojaznosti. Bilo je novootkrivenih oboljenja (hipertenzija i dijabetes). Lekari su posle izvršenih merenja davali savete o važnosti promene načina ishrane i usvajanja zdravih stilova života kao što su svakodnevna fizička aktivnost, prestanak pušenja, te umerena upotreba alkohola. Lekari su ukazivali na važnost redovnog korišćenja terapije i redovnih kontrola zdravlja osobama koje već imaju neko hronično oboljenje. Ukazano je i na značaj redovnih kontrola zdravlja i odazivanje na skrining preglede, a dati su i drugi korisni saveti o zdravlju.

Bez obzira na godine života i mesto gde živite, važno je da razumete da su promene moguće. Važno je da ste otvoreni i spremni da naučite i saznate nešto više o pravilnoj ishrani, da prihvatate savete lekara i primenjujete nova znanja. Vaši stavovi i uverenja obikuju vaše ponašanje, stoga menjate svoje stavove u korist dobrog zdravlja. Kvalitet života zavisi i od vaših izbora.

Planira se sledeće godine nastaviti sa akcijom “Selu u pohode 2024.” uz sprovođenje novih i preciznijih merenja.