Iako se neretko naziva i „bolest polupca“, infektivna mononukleoza prenosi se putem pljuvačke i na druge načine, a tokom života nemoguće je zaobići. Ipak, u detinjstvu ona ne daje nikakve simptome, a ukoliko sa virusima koji je izazivaju sretnemo kasnije, možemo imati komplikovaniju kliničku sliku koju prati dug oporavak.

Kada se zarazimo kao deca nećemo imati nikakvu kliničku sliku, a imunitet ćemo imati doživotno. Međutim, infektivna mononukleoza manifestuje se kod starijih osnovaca i adolescenata, kada može biti i opasna, objašnjavaju stručnjaci. Teže se dijagnostikuje jer su simptomi nespecifični – povišena temperatura, glavobolja, otok vrata, bol guše mogu da ukažu na bilo koju respiratornu infekciju.

„Mogu nastati komplikacije, u prvom redu do uvećanja slezine, potom jetre ili oba organa, a ono što je veoma retko i opasno, to je ruptura slezine. Znači uvek kada obolimo od infektivne mononukleoze i kada je ovo oboljenje manifestno, znači govorimo o školarcima i adolescentima i tu je bitan odmor i unos dovoljne količine tečnosti, dakle jasna terapija ne postoji, jer je reč o virusnom oboljenju,“ objašnjava epidemiolog dr Nebojša Bohucki.

Infektivna mononukleoza često se naziva i „bolest poljupca“, što je kako objašnjavaju lekari, netačno. Virusi koji je izazivaju prenose se putem pljuvačke, a kako daje kliničku sliku upravo u periodu života kada se u školi javljaju prve ljubavi, pogrešno se percipira kao oboljenje koje se prenosi isključivo na ovaj način.

„Međutim, pljuvačka u naš organizam možće da dođe i kada koristimo isti pribor za jelo, istu čašu ili flašu, a to se upravo dešava u školi, kada deca odlaze na ekskurzije i dele obroke. Zanimljivo je i kada osoba preboli, kada je zdrava i vrati se u kolektiv, može da izlučuje virus čak do 18 meseci,“ precizira naš sagovornik.

Kada obolimo kao stariji oporavak je dugotrajan i može da potraje i šest meseci, a smatra se da će svaka osoba do 40 godine života doći u kontakt sa infektivnom mononukleozom.