Naselja Mediji

RTV Subotica

KONTROLA

Kvaliteta vazduha

Naselja Mediji

Sport

Sigurnim kasom kroz ravnicu i vekove

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 27. septembar 2021. • 10:33 •

Foto: Nikola Stantić

Čovek i konj su, u ovoj vojvođanskoj ravnici, drugari od pamtiveka. Teško je bilo na salašu kad upekne zvezda ili stegne zima, ali bi bez konja bilo još teže. U ono doba, pre brunadavih mašina na četiri točka, sporo se išlo prašnjavim il' blatnjavim drumom, al' bez konja bi bilo još sporije. Nisu vranci ni mrkovi slučajno opevani u tolikim pesmama, niti bi lipicaneri bili takva konjska „gospoda”, da ih nije timarila i nahranila brižna ruka vojvođanskih konjara. Kada su krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka na prostoru Bačke počele da se organizuju sportske igre, ondašnja gospoda je u novoj zanimaciji pronašla mesto i za svoje verne pratioce, konje. Stari hipodrom nalazio se na izlazu iz grada, prema Paliću, i tu su organizovana prva takmičenja. Konjički klub „Bačka” osnovan je među prvima u zemlji, još 1921. godine i nedavno je proslavio vek postojanja. Jubilej za ponos i pamćenje. Posle Drugog svetskog rata izgrađen je novi hipodrom, na drugom kraju grada, kod Somborske kapije, gde se i danas nalazi. Njegova staza pamti vrhunske kasačke okršaje, ponosne vlasnike i fenomenalne vozače. Najveći uspeh je što Subotičani nisu dozvolili da se lepa tradicija konjičkog sporta i kasačkih trka ugasi, nego je neguju i ljubomorno čuvaju do danas. Kada znamo da su mnogi hipodromi većih gradova u regionu opusteli i zarasli u korov, onda se ovaj uspeh čini značajnijim. Pokušaćemo da odgonetnemo kako su Subotičani sačuvali svoju tradiciju konjarstva.
— Mislim da ovdašnji konjari bolje razumeju materiju, jer su rasli sa tim konjima i gledaju ih kao članove porodice, a ne samo kao sportsko grlo koje treba da donese uspeh u nadmetanju, rekla je Danica Kolar iz Udruženja za kasački sport Srbije, u kultnoj emisiji „Konji ponovo jure”, i tako u jednoj rečenici nagovestila suštinu.
Miodrag Zagorac je na hipodrom dolazio još kao dečak. Nekoliko generacija njegove porodice je negovalo strast prema kasačkim priredbama i ljubav prema konjima. Zbog toga je Miodrag danas, kao predsednik kluba, sa svojim saradnicima, uspeo da sačuva popularnost ovog sporta u Subotici, uradi mnogo na poboljšanju uslova na hipodromu, a u godini velikog jubileja sve nas podseti na zaslužne ličnosti konjičkog sporta i ukaže im poštovanje.
— Deda nas je kao klince dovodio na ovaj hipodrom, najčešće u okviru „Dužijance”. Sećam se svečane parade i povorke koja je prolazila kroz grad, a znalo se da popodne idemo na hipodrom. Još tada je Subotica bila među dominantnim gradovima na mapi konjičkog sporta, kada govorimo o vozačima, trenerima, a svakako i o grlima. Veliki broj kvalitetnih grla i dobrih, pozitivnih rivalstava, doveo je do toga da je „Dužijanca” postala jedna od najzanačajnih trka kod nas. Danas je na hipodromu stalno prisutno preko dvadeset grla koja upravo ovde treniraju jer za to imaju dobre uslove. Naši treneri su u vrhu, vlasnici poznaju i poštuju ovaj sport, a dominiraju i naši vozači. Učinili smo mnogo da dovedemo stazu u dobro stanje, doterali smo pomoćnu stazu. Renovirali smo ogradu i zgradu u kojoj radimo, ali je najvažnije da znamo da sa nama ništa ne počinje, niti se sa nama završava. Sve dok poštujemo tradiciju, do tada ćemo biti veliki klub — rekao je predsednik Zagorac.
Još jedan praznik konjičkog sporta je i „Subotička milja”. Trka je utemeljena davne 1982. godine, a idejni tvorac i pokretač ove lepe konjičke priče je Zvonko Bogdan. Čuveni muzički umetnik je na svojim proputovanjima od Skandinavije do Mediterana, u Evropi, Americi i drugim kontinentima, obilazio dobre odgajivačnice i savetovao se sa vrhunskim konjarima. Emociju je sačuvao kroz pesmu, a znanje o konjima nesebično delio konjarima svoga kraja. Konjički sport je do danas doživeo mnoge uspone i padove, ali je čuvena milja u Subotici ostala među omiljenim trkama, kako pojedinim vozačima, tako i publici koja ovu manifestaciju ne propušta. Bio je Zvonko jedan od najboljih vozača u svoje vreme, a kako su izgledale te burne godine rekao je u jednom davnom intervjuu koji je danas moguće pročitati na internetu.
— Svaki put kada sam imao nastup ili koncert, petkom ili subotom uveče, davao bih sve od sebe. To je neminovno i to piblika od mene očekuje. Ali sledeći dan sam teško vozio, i mnoge trke sam izgubio zbog toga što sam bio iznuren i dekoncentrisan. Međutim, dogodilo se nešto drugo, a lepo. Svaki put posle putovanja, trka i umora, posle pobeda ili poraza, ja bih uveče bio duplo bolje raspoložen i uspevao bih svojoj publici da priredim i bolje koncerte.
Nikola Stantić je jedan od onih novinara koji svom poslu pristupaju profesionalno i odgovorno. On nije izveštač koji broji događaje, prenosi plasmane i obaveštava o pobednicima i poraženima. Nikola svojim prisustvom i svojim pisanjem oplemenjuje sport, a sportistima je uvek dobronameran kritičar i iskreni prijatelj. Na hipodromu u Subotici dočekao je i ispratio mnoge trke, „Subotički milju”, Veliki i Probni derbi, „Dužijancu”, ali i one manje zvučne kasačke dane kada su na tribinama samo najverniji poklonici kasa. Zbog toga smo ga upitali kako nastaje lepa i duga tradicija konjičkog sporta i šta konjare ovog podneblja svrstava među najbolje u svom pozivu.
— Jubilej nije samo 100 godina KK „Bačka”, taj jubilej je podsećanje na vekove konjarstva i dobrih konjara na ovim prostorima. U pripremi je i jedna monografija kojoj je radni naziv „Vekovi u veku”, jer imamo generacije sportista koji su svoje životne vekove utkali u vek KK „Bačka”. Ovde su ljudi i konji drugovali od davnina, prvo na njivama, livadama i dvorištima, a kada su iz dvorišta prešli na hipodrome, dobili smo divnu priliku da ih gledamo u Subotici,barem jednom mesečno. Te familije su veliki deo sebe utkale u ono što zovemo konjičkim sportom u našem gradu. Kako one koje imaju dvadeset konja tako i one koje imaju jednog. Svi su oni radni ljudi, kakvi jedino i mogu da budu. Jer, neradnik ne može da se bavi ovim sportom. Konj je plemenita životinja koja iziskuje pripremu, treninge i mnogo pažnje, a to mogu da mu pruže plemeniti i vredni ljudi. Uvek volim da dođem na hipodrom jer sam okružen upravo takvim ljudima — zaključio je Nikola, jedan od najvrednijih novinara ovog grada.
Kroz našu priču provejava lepa istina, da je Subotica prestoni grad kada je konjički sport u pitanju. Rukovodstvo kluba je povodom jubileja potvrdilo nastojanja da tako i ostane. Verujemo da će energija mladih konjara dati zamajac novom razvoju, a da će ih iskustvo starijih usmeriti da rade još efikasnije, na dobrobit svih onih koji vole konje i konjički sport. Na kraju, jedna stara latinska izreka kaže: „Požuri, polako.” Nama se čini da je ova mudrost još lepše iskazana stihovima, u autobiografskoj pesmi Zvonka Bogdana, „Već odavno spremam svog mrkova”:
„Sve je manje dobrih tamburaša,
fijakera, snaša i salaša,
sve je manje konja, konja koji jure,
a u stvari nikuda ne žure...”

Tekst je objavljen u okviru projekta Subotička svakodnevica, koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Sigurnim kasom kroz ravnicu i vekove