Neisplativost proizvodnje jabuka, sa kojom se tavankutski voćari suočavaju poslednjih nekoliko godina, uslovila je sve češće krčenje voćnjaka, pa je proizvodnja jabuka već sada smanjena i to do čak 70 odsto. Šteta od prestanka proizvodnje tek će biti vidljiva, upozoravaju proizvođači, i navode da bi krčenje eventualno moglo da se uspori intervencijom države, ali ne i zaustavi.

Pre desetak godina u okolini Tavankuta jabuka je uzgajana na oko 400 hektara, a sada je već više od polovine voćnjaka iskrčeno. Od onog što je ostalo, deo se samo delimično obrađuje, jer su smanjena ulaganja, pa se jabuka proizvodi samo za industriju. Kako jedan od proizvođača, Marijan Davčik, koji je ujedno i direktor Zemljoradničke zadruge „Voćko“, napominje bilo je i ranije lošijih godina, ali ne pamte tako tešku situaciju kakva je tokom  poslednjih pet godina.

„Po meni možda 30 odsto od nekadašnjh površina se radi još redovno sa punim kapacitetom. Jednostavno postalo je neisplativo, to je sticaj raznih okolnosti, između ostalog i geopolitičkih i poremećaja na tržištu, promena navika potrošača, kanala distribucije i promene klime“ – pojašnjava Davčik.

Tako je od nekadašnjih 4.000 tona voća, koliko je „Voćko“ izvozio, sada „spao“ na svega 1.500 tona. Mali proizvođači još uvek uspevaju da izađu na rusko tržište, ali i tamo neće još dugo, jer će Rusija ubrzo imati dovoljno svojih jabuka. Na evropskom tržištu Poljska gotovo da drži monopol, jer proizvodi 40 odsto svih jabuka, a domaći lanci rade samo sa velikim proizvođačima, pa ni tu nemaju šansu. I kada prodaju jabuku, proizvođačima ne ostane mnogo, barem ne dovoljno za opstanak.

„Srpska jabuka sad donešena u Rusiju, zavisi od sorte, ali neka prosečna cena je 100 dinara. Od tih 100 dinara, kada se svi troškovi odbiju, prevoz, pakovanje, hladnjača, pa kada onda proizvođač dobije neku sumu od koje treba da plati dobavljačima i radnicima, ako mu ostane 10 dinara, dobro je. To je priča samo za prvu klasu, na industrijskoj se pravi gubitak.“

Na pitanje može li se krčenje zaustaviti, Davčik odgovara da može jedino da se uspori,  i to ukoliko država proizvodnju pogura podsticajima. Kaže - ako jednom zamre, nikada se više neće pokrenuti, a ako zamre voćarstvo, biće to veliki udarac za srpsku privredu.

„Nažalost, kako sad stvari stoje, izgleda će ta tavankutska jabuka samo postati kao u memoarima, neki period Tavankuta kada je ona bila poznata. Kako sada stoji, izgleda je više neće biti. To je izuzetno velika šteta, jer nije samo problem što neće biti više jabuka i nije što ti voćari više neće biti voćari, pad će osetiti i sve te firme koje su nam bile dobavljači, u svakoj hladnjači radi po 20 do 30 ljudi, puno je već indirektna šteta.“

Pojedini voćari koji su iskrčili jabuke prešli su na ratarstvo, drugi pak zbog peskovitog tla mogu jedino da se bave povrtarstvom. Kako Davčik navodi, problem će biti i ako svi pređu na povrtarstvo, neće biti dovoljno radne snage.