Naselja Mediji

RTV Subotica

KONTROLA

Kvaliteta vazduha

Naselja Mediji

Kultura

Чувамо ћирилицу: Дом је тамо где вам је срце

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 31. oktobar 2022. • 12:12 •

У оквиру обележавања Дана града, у Савременој галерији је отворена занимљива, експонатима богата, естетиком зачињена и актуелном поруком врло добро осмишљена изложбена поставка Јелене Грујичић.

Данас важније но икада, теме којима се ова уметница бави су: укорењеност, проблеми дома у временима небројених миграција, времена губитка и филтрирања сећања те надања као последњег осећања у времену, чини се, глобалне немоћи. Вишемедијским приступом смо испровоцирани да готово алармантно одреагујемо на врло јасан уметнички изазов који нам Јелена Грујичић баца пред ноге. Дела настајала од 2015. године до данас, кроз фотографију са везовима, видео-радовима, инсталацијама, односно специфичним таписеријама, откривају нам ауторку која је заправо у непрекидном трагању за слободом и, наравно, њеним упориштима, о љубави и њеној снази, коначно о животу и његовој жилавости, коју управо сам човек данас угрожава.

Након окончања академског образовања Јелена Грујичић се упутила у светски центар ликовних збивања, у Париз, где је готово читаву деценију надограђивала своју уметничку праксу, да би након повратка у родни град, Суботицу, својим остварењима наставила да преиспитује, кроз савремену ликовност, већ поменута основна филозофска, али и егзистенцијална животна питања, држећи се ипак чврсто своје стваралачке нити, те их с временом мењајући и прилагођавајући свом артистичком осећају, у коначном облику својих ликовних одговора остала врло чврсто на опредељеним полазиштима. Изложеним делима уметница очигледно покушава да пронађе „своје место под сунцем”, естетиком коју њена стваралачка личност нуди, таман, као што то свака јединка чини, на свој специфичан начин. Наступ Јелене Грујичић кроз њено дело није агресиван, али је довољно јасан да нас натера на преиспитивање, а и да нас често и постиди. Лаганом шетњом кроз спрат Рајхлове палате, где је изложба постављена, дела нас јасно увлаче у данас најактуелнију проблематику, изазивају запитаност, препознају у нама самима онај лошији део, терајући нас истовремено да храбро и без одлагања уронимо у сав овоземаљски шљам и ухватимо се укоштац са њим са једном једином намером, да преживимо. Трагање за слободом и својим домом који се очигледно налази у нама самима а не у неким далеким и непознатим световима, у неком велеграду који нас најчешће и поред свеколике бљештавости заправо држи суштински неслободним, као у кавезу, уметница у нама буди бунт о неопходности склада појединца са окружењем колико оним друштвеним, ништа мање у складу са природом коју смо за кратко време, минулих декада поприлично ранили, загадили па и уништили, гушећи заправо себе и своју слободу. Опомиње нас Грујичићка да се ни наше друштвено окружење ни природа око нас више не осмехују, више нису безбрижни већ нам аналогно узвраћају управпо онолико колико смо им сами наудили.

Најновији радови на поставци нам изнова указују да се слобода постиже, остварује па и осваја тек у интензивном саживљавању са исконском човековом постојбином, са оним архетипским кодом у нама, са оном неминовношћу без које ни нас није, а то је природа и само она. Доказује то уметница двема јасно понуђеним инсталацијама не остављајући нејасноћу или коначну запитаност конзумента, истовремено му дајући јасан одговор и указујући на пртину којом ваља даље.

Јелена Грујичић је рођена 1986. године у Суботици, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду 2011. године, на Графичком одсеку у класи професорке Биљане Вуковић. Чланица је Удружења КУРС (Београд), Удружења Клара & Роса и једна је од оснивача Центра за савремену културу и уметност у Суботици, освојивши једно двориште са пет зидних витрина за излагање у центру града. Самостално је излагала у Троа Ривијеру (Канада), Паризу (Француска) Подгорици (Црна Гора), Осијеку (Хрватска), Зрењанину и родној Суботици док је колективно излагала у Бостону (САД), Паризу, Београду и Суботици.

Након вишегодишњег живота у Паризу и Београду, 2018. године се враћа у Суботицу где и данас ствара. Мајка је једне ћерке.

Текст је објављен у овиру пројекта „Чувамо ћирилицу”, који је суфинансиран из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

чувамо ћирилицу дом