Na današnji dan 1974.godine tramvaj je prestao da saobraća Suboticom. Pola veka kasnije poslednju vožnju pamte mnogi sugrađani, a nekolicina se i dalje okuplja ispred starog tramvaja koji odavno stoji u mestu. Pitanje da li je odluka o ukidanju tramvaja bila opravdana i danas izaziva pažnju javnosti, a struka kaže – ono se vrlo brzo pokazalo kao nepromišljeno.

Tramvaj je Suboticom vozio nepunih osamdeset godina, od 1897. do 1974, kada je drugog aprila ukinut. Bio je prevozno sredstvo, ali i mnogo više, način življenja, mesto za razgovor, kao i za zaljubljivanje. Tako je otac Rite Milodanović, Nađ Torma Ištvan zvani Čongoš, nekadašnji vozač tramvaja upoznao njenu majku.

„Da nije bilo tramvaja, on ne bi upoznao moju mamu. Ona je jako volela uniformisane muškarce, a tada su bile lepe uniforme“ – priča kroz smeh Rita.

Zanimanje vozača tramvaja bilo je karakteristično za njihovu porodicu, vozio ga je i njen deda Nađ Torma Vince.

„Moj tata je bio poznat po tome što je imao velik glas, uvek je vikao i jako je brzo vozio tramvaj, ljudi su se držali za rukohvat  kad je on vozio. Tramvaj je išao jako rano, već u pola četiri, jer je vozio radnike i jako je voleo svoj posao.“

Da su deca volela tramvaj svedoči i Ruža Saulić, čiji je otac, Stevan Birka, takođe bio vozač. Sa radošću prepričava dogodovštine i kaže da je bila jako tužna kada je tramvaj ukinut.

„Ja sam živelu u tramvaju, svaki momenat tata kad vozi – ja sam u tramvaju, iz škole ne idem kući, već u tramvaju pišem domaći. I prodavali smo karte kao deca, to su nam dozvoljavali, pa smo išli od putnika do putnika i prodavali. Lepo je bilo i nikad to čovek ne može da zaboravi, to je jedan doživljaj“ – prisetila se Ruža.

Iako se perioda tramvaja seća kao lepšeg vremena, to su istovremeno i bolne uspomene, priča nam Ljudevit Vujković Lamić.

„Tolike godine je saobraćao, milioni ljudi su prošli tramvajem, ne može se to opisati ni rečima, to treba doživeti. Ja sam emotivno vezan za tramvaj, naviru sećanja, jako mi žao što nema tramvaja.“

Potpuni zaokret u javnom prevozu pre pola veka tada se onima koji su o njemu odlučivali činio kao pametan potez. Struka sada kaže da je ipak bio loš.

 „Sa današnje tačke gledišta, izgleda da je ukidanje tramvaja bila jedna loša odluka. Oni koji su u to vreme odlučivali o javnom prevozu merkali su cene energenata, tečna goriva su bila jeftina, niko nije ni slutio da će već 1979. doći prvi naftni slom, da će se posle toga samo nizati potresi na tržištu i da će gorivo biti sve skuplje, a da ne govorimo o zagađenju“ – kaže diplomirani inženjer saobraćaja, Milan Vasović.

Iako povratak tramvajskih šina u sadašnju gradsku infrastrukturu možda nije izgledan, u  eri električnih automobila, uvođenje autobusa na električni pogon svakako jeste, pa će to možda biti budućnost javnog prevoza, zaključuje Vasović.