Fotografije koje sežu još od kraja 19. veka, fotografije bunjevačkih  nošnji, običaja, tamburaških bandi, a svakako i čuvenog Pere Tumbas Haje, ali i mnoštvo drugih, sačuvane su i digitalizovane kao svojevrsna baština zahvaljujući sugrađaninu Marinku Piukoviću. Ovaj proces traje oko tri decenije, a već sada prestavlja bogatu kulturno - istorijsku zbirku za buduće generacije.

Građa o starim tamburašima, Dužijanci, prelima,  životu na salašu, samo je deo velike kolekcije Marinka Piukovića. Iako crno bele fotografije, one odišu životom prošlog vremena, perioda kada je fotografisanje bilo nešto posebno, kako kaže Marinko kada je trenutak sačuvan sa određenim razlogom, a slika nastala na posebnom mestu i u posebno vreme. Od sredine 1990-tih godina  prikuplja fotografije, prvobitno one sa tamburašima, međutim na inicijativu oca, Grge Piukovića,  nastaje i monografija „Sto bandaša i bandašica” i od tada se ova priča polako razvija. Do fotografija dolazi na razne načine, najčešće kroz razgovor sa ljudima i to su slike iz porodičnih albuma, ali i kupovinom na buvljaku, sajmovima antikviteta i slično. Ono što je za našeg sagovornika najvažnije je da te fotogrfije budu u funkciji.  

-Meni je želja da sve što se skenira, bude u funkciji, autor sam nekoliko izložbi. Želim staru fotografiju staviti u funkciju, smatram da stara fotografija samo u ladicama ili kutijama za javnost ne znači ništa. Meni je želja bila da to ljudima može biti dostupno, a jedan od tih načina je i na portalu Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata.  

Sakupljanjem se bavi oko tri decenije, ali sa procesom digitalizacije naš sagovornik započeo je 2006. godine. Najviše fotografija poseduje iz vremena između dva rata, a najstarija  datira iz perioda 1880-tih, na slici je Bunjevka u nošnji. 

-Fotografija je pečat vremena, svaku fotografiju skeniram da li po periodima, običajima, imenima. Ta moja selekcija je nešto što će i drugima u budućnosti moći koristiti.

Među najdražim fotografijama, iako su sve važne, su i one sa tamburašima, s obzirom da se i sam bavi profesionalnim sviranjem tambure, kaže naš sagovornik. Radim na selekciji fotografija, već imam u glavi nekoliko monografija.

-Jedna je i o Peri Tumbasu Haji. Posedujem u fizičkom obliku jako puno fotografija o njemu, s obzirom da je to jedan od najznačajnijih subotičkih tamburaša, ali i šire. Smatram da je važno da ima monografiju.

Ja staru fotografiju volim i sa time se bavim, a tako će biti i ubuduće, jednog dana to će biti važan  pečat  prošlog vremena, zaključuje Marinko.