Kraće radno vreme, bolje plate, pravo glasa, obavljanje javne funkcije, protiv polne diskriminacije – za ta su prava žene povele demontracije pre više od jednog veka. Ni 113 godina kasnije čini se da borba za ženska prava nije završena, i da ta prava i dan danas brane, poručuju na Međunarodni dan žena iz organizacija „Soilidarnost“, „Centar Tito“, „Zeleno-levi front“ i Autonomni ženski front.  Iz ovih organizacija ukazuju na to da postoje brojni problemi ka postizanjurodne ravnopravnosti, naročito u oblasti radnog prava, zdravstvene zaštite, ali i bezbednosti žena.

Kako bi žene postigle punu ravnopravnost u Srbiji neophodno je da privilegije koje su dostupne samo nekima od nas, postanu prava svih nas, poručuju iz Autonomnog ženskog fronta. Da sigurno radno mesto i ugovori o radu ne budu privilegija pojedinim ženama, već svim, osmočasovno vreme i plaćen prekovremeni rad za sve, ista plata sa muškarcem na istom radnom mestu.

„Žene se suočavaju stereotipima koji ih odvaraćaju od zanimanja koja se u tradicionalnom smislu smatraju muškim, mnogo ih je manje na rukovodećim položajima i u javnom i u privatnom sektoru, a nakon posla ih čeka još neplaćenog rada kod kuće, jer žene mnogo više vremena izdvajaju na brigu o porodici i kući. Tako da mi moramo obezbediti mehanizme koji će sprečiti da žene rade više od osam sati dnevno, da imaju garantovane slobodne dane i da budu plaćene za svoj rad,“ navela je Iva Vujčić iz Autonomnog ženskog fronta.

Situacija nije bolja ni kada je zdravstena zaštita u pitanju, zato traže jednak i human pristup zdravstvenim uslugama za sve: dostupne i besplatne ginekološke usluge, bezbedan i siguran porođaj, kao i besplatne proizvode za menstrualnu higijenu i sistemsku podršku u menopauzi.

„Mora ulagati više resursa u sigurne uslove za porođaj i garantovati odgovoran i human tretman prodilja, jer to ne sme zavisiti od toga da li smo privilegovane u smislu da li imamo dovoljno novca da platimo osnovnu zdravstvenu zaštitu. Kada govorimo o ženskom reproduktivnom zdravlju, moramo da se osvrnemo i na menstrualne proizvode koji se u našoj zemlji oporezuju kao luksuzna roba. Za mnoge od nas to predstavlja finansijski trošak koji ne možemo da priuštimo, a menstrualni proizvodi ne smeju biti luksuz, jer su oni potrebni svakoj ženi i svakoj devojčici,“ dodala je Vujčić.

Uz kratko podsećanje na znamenite žene koje su dale svoj doprinost u antifašističkoj borbi, iz Udruženja građana „Solidarnost“ objavili su da će podneti inicijativu da se u centru Beograda postavi spomenik zahvalnosti ženama Srbije, ističući da se sa tim već kasni.

 „Žene su vekovima  uprkos svim ratovima i nedaćama sačuvale vatru ognjišta u svojim domovima i učini sve da očuvaju društvo Srbije i da se razvija. Ako jeporodica stub društva, u njoj je često žena temelj. U ovom smislu tražimo da ovu inicijativu podrže svi građani, institucije i ustanove Republike Srbije,“ rekao je Mikloš Olajoš Nađ, predsednik UG „Solidarnost“.

Osim brojnih problema u oblastima rada i zdravstva, iz četiri organazicije ukazuju i na nebezbednost žena, blagu kaznenu politiku kada su u pitanju seksualni delikti, kao i na to da je tokom prošle godine ubijeno 28 žena u porodičnom nasilju, od početka ove godine tri.