Sve češća upotreba reči stranog porekla, koje zauzimaju mesto rečima našeg maternjeg jezika, predstavljaju problem u smislu njegovog očuvanja, ali je to istovremeno i prirodan tok njegovog razvoja, kažu stručnjaci povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika. Ipak ono što ih zabrinjava jeste neprirodan razvoj – odnosno uvođenje rodno osetljivog jezika, koje nas očekuje od maja.

Jezik je odlika određene kulture i tradicije jednog naroda, sredstvo sporazumevanja i prepoznavanja.  Vuk Stefanović Karadžić zapisao je o maternjem jeziku: „Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.” Važnost očuvanja maternjeg jezika karakteristična je za Suboticu, u kojoj postoje četiri službena jezika, kaže doktorantkinja srpske književnosti, Isidora Ana Stambolić.

„Vi znate da kada odete malo južnije da uvek primete da smo iz Subotice, jer imamo taj pevajući naglasak, što je po meni lepo i na neki način obeležje našeg grada, ali sa druge strane srpski jezik se suočava sa problemom tog preteranog korišćenja stranih reči, to više nisu pozajmljenice  u smislu da stranu reč stavljamo u srpsku konstrukciju jezika, nego se prosto engleski koristi kao ravnopravan. Deca već koriste u predškolskim ustanovama englesko-srpske rečenice i to je problem i nešto na čega treba obratiti pažnju, roditelji su jako ponosni kada deca govore engleski jezik, ali hajde prvo da ih naučimo da vole i da čuvaju svoj jezik,maternji jezik, pa ćemo onda lako naučiti taj engleski.“

Jezik se ipak neumitno menja, pozajmice iz stranih jezika prirodan su tok, kojim se na neki način  on i bogati, kaže sagovornica i ističe da je nemoguće sprečiti njihovo korišćenje, jer nekada postoji potreba za njima usled nepostojanja reči na maternjem jeziku. S druge strane, suočavamo se i sa neprirodnim razvojem.

„Ono o čemu se priča ovih dana, to je taj rodno osetljivi jezik, e tu vam je negde struka rekla da je to neprirodan razvoj jezika, da je to nasilno nametanje određenih oblika, čime bismo zapravo urušili normalno funkcionisanje i osnovu funkciju jezika, a to je da prenese jasnu informaciju. Dakle rogobatni izrazi, opterećivanje jezičke formulacije različitim dodacima koji bi upućivali na rodnu osetljivost je nešto što stučnjake zabrinjava.“

Sagovornica navodi da je upotreba rodno osetljivog jezika u srpskom jeziku mnogo složenija u odnosu na engleski, što je ujedno i razlog zašto se struka pobunila.

„Nadam se da će oni koji donose zakone imati sluha i da će, ako ništa drugo, prilagoditi primenu takvog zakona i da ćemo od maja ipak moći da nađemo neki zajednički jezik, da ne bude uvredljiv, jer naš srpski jezik jeste rodno osetljiv, iako mi muški rod često koristimo kao neutralan. Zato ne treba tu govoriti o ženskim pravima, ovde nije reč o ženskim pravima,ovde je zapravo reč o obeležavanju rodnog oslovljavanja određene osobe“ – pojašnjava Stambolić.

Međunarodni dan maternjeg jezika ustanovila je 1999. godine organizacija Unesko, a potvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, sve sa ciljem isticanja jedinstvenosti i važnosti očuvanja svakog jezika.