Projekat „Čista Srbija“ doneće velikom broju građana mogućnost priključenja na kanalizacionu mrežu i podići će pokrivenost grada i dva prigradska naselja mrežom za više od 100 kilometara. To je kako poručuju nadležni, od velikog značaja ne samo sa aspekta komunalne razvijenosti, već i zasštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Subotica je prva u bivšoj Jugoslaviji izgradila  prečistač otpadnih voda još davne 1975. godine, koji je rekonstruisan 2009. godine i sada ispunjava sve direktive Evropske unije. Ipak, ono gde naš grad zaostaje jeste pokrivenost kanalizacionom mrežom – u procentima to iznosi oko 50 posto, odnosno 350 kilometara. Sa najavljenim projektom „Čista Srbija“ taj bi procenat trebalo da se podigne za 10 do 20 posto sa novih 110 kilometara, od čega je 50 kilometara planirano za prigrdska naselja Bajmok i Čantavir gde će se graditi i zasebni prečistači.

Ovih nedelja znaće se kad će biti potpisan aneks ugovora za „Čistu Srbiju“ i nesporno je da će Subotica dobiti ta sredstva, ističe zamenik gradonačelnika, Imre Kern.

Projekti poput „Čiste Srbije“ su veoma važni, ocenjuje profesorka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom sadu, Milena Bečelić Tomin, budući da se u Srbiji tretira svega 11 posto otpadnih voda u odnosu na Evropsku uniju.

Konferenciju: „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad” organizovalo je Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo,  u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Gradom Subotica.