Svetska zdravstvena organizacija preporučuje ishranu isključivo dojenjem do uzrasta od šest meseci, odnosno 26 nedelja.  Dojenje je najbolji način da se maloj bebi obezbede esencijalne hranljive materije potrebne za rast i razvoj. Svetska zdravstvena organizacija kaže da je majčino mleko idealna hrana za odojčad. 

Lista razloga koji potkrepljuju njihovu preporuku sve je duža, prednosti su višestruke i odnose se na čitavo društvo. Kako objašnjava pedijatar u Domu zdravlja Subotica, dr Josipa Krajninger Patarčić, dokazano je da majčino mleko štiti od infekcija, bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe obolevaju od dijareja, gastrointestinalnih i respiratornih infekcija, nego bebe koje se hrane veštačkim mlekom, dojenje štiti i od alergija, smanjuje rizik od dijabetesa, ekcema i astme, respiratornih infekcija, a poboljšava razvoj vilice i mozga.

— I za mamu dojenje ima brojne koristi. Pomaže brže „skupljanje“ materice, čime se smanjuje intenzitet krvarenja neposredno nakon porođaja, a materica se brže vraća na normalnu veličinu. Žene koje doje brže se vraćaju na svoju težinu pre trudnoće, jer je za stvaranje mleka potrebna dodatna energija. Dobro je dokumentovan i uticaj dojenja na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke i jajnika – što duže traje period dojenja, rizik je sve manji. Kod žena koje nisu dojile ili je period dojenja kratko trajao, dokumentovana je češća pojava postporođajne depresije — ističe dr Krajninger Patarčić.

I pored svih tih činjenica i preporuka, u Republici Srbiji malo više od polovine novorođenčadi dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, a isključivo dojene dece mlađe od šest meseci ima 12,8 posto.

Ipak, da bi dojenje bilo uspešno, potrebna je podrška drugih majki, sistema – pre svega stručnjaka iz zdravstvenih ustanova, porodice i na kraju celog društva.

Subotičanka Milana Rnjak Vidović majka je dvoje dece – ćerka Milica sada ima četiri godine, a sin Zaharije tek tri nedelje. Kako ističe, Milicu je dojila sve do 21. meseca i uverena je da je donela dobru odluku koja će se odraziti, između ostalog, i na zdravlje deteta.

— Moja iskustva sa dojenjem su zaista lepa. Stariju ćerku sam dojila dosta dugo, u početku nije išlo najbolje, ali patronažne sestre su nam puno pomogle u onom prvom kontaktu i samom početku, koji je težak. Mnogo nam je značilo kada smo mogli kroz njihovu asistenciju da savladamo te prve korak. Sa sinom Zaharijem sve ide lakše, valjda zato što je drugo dete, a i njega planiram da dojim što duže budem mogla — kaže ova mlada majka.

Patronažne sestre u kućne posete dolaze neposredno po izlasku iz bolnice, a iz ove Službe ističu da im se majke mogu obraćati ne samo u prvih nekoliko poseta, nego dok god imaju potrebu. Na raspolaganju su i savetovalište i škola za trudnice.

— Odluka o započinjanju dojenja je vrlo lična i na taj momenat utiče mnogo faktora. Podrška patronažne sestre je bitna, ali daleko značajnija je podrška porodice. Većina majki ističe da je najveću podršku imala od drugih majki i od svojih porodica. Mi smo im uvek na raspolaganju, imamo i telefonsko savetovalište „Deca Srbije" (024/601-180) kojem se naše sugrađanke mogu obratiti svakodnevno od 7 do 19 časova — navodi Samira Ćurtić, glavna sestra Patronažne službe Doma zdravlja Subotica.

Kroz anketiranje 1.300 žena u Subotici koje su se porodile u periodu jun 2019 - februar 2021. godine, patronažna služba Doma zdravlja dobila je podatak da preko 20 odsto majki doji preko godinu dana. Kao najčešći razlog prestanka dojenja naveden je povratak na posao.

Projekat „Da nas bude više” je sufinansiran iz budžeta Pokrajine – Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.