Organizatori obojene revolucije za mete svog rata protiv Srbije označili i novinare.

Poodavno je u Srbiji novinarski posao postao nezahvalna rabota. U poslednje vreme postaje sve opasnija rabota. Otkako je krenuo poslednji pokušaj sprovođenja obojene revolucije u Srbiji, ili promene vlasti na ulici, sve je vidljivija strategija eliminisanja iz branše novinara koji ne pišu afirmativno o toj obojenoj revoluciji.

Organizatori blokada imaju svoje spiskove nepoželjnih novinara, i strategiju borbe protiv njih. U početku im nisu davali informacije o blokadama opozicije-„studenata”. U sledećoj fazi im je zabranjeno da prisustvuju događajima, da uđu na mesto dešavanja i čim ih uoče, grupe „studenata” su spremne za da ih spreče u radu, okruže i uvredama, omalovažavanjem, pištaljkama, lampama sa telefona teraju sa lica mesta. Sledilo je polivanje vodom, lepljenje etiketa i nalepnica sa simbolom crvene šake, guranje uz pretnje, maltretiranja i omalovažavanja, ne bi li prestali dolaziti.

Dobro organizovane ekipe „studenata” imaju vođe za rat protiv nepoželjnih novinara, koje komanduju kome se mogu dati izjave a kome ne, izdaju direktive da se nepoželjnim ekipama lome kamere… Sada se otišlo, nadamo se do krajnjih mera predviđenih tom strategijom: na zvaničnim grupama blokada na društvenim mrežama pokrenuta je akcija targetiranja nepoželjnih novinara. Iako se ti novinari i njihove ekipe uredno indentifikuju na događajima i imaju oznake na svojoj opremi, mikrofonima, kamerama… oni se označavaju kao kvazinovinari, ubačeni elementi koji glume novinare, koji tobože „maltretiraju studente ne želeći da se predstave”. U nastavku je poziv „studentima” da ih „pronađu”, i učine „poznatim”.

To verovatno znači da se na mrežama otkriju imena tih novinara, gde rade. Nadamo se da će nas vreme demantovati, i da krajnji cilj nije otkriti gde žive i članove njihovih porodica, i napadima, različitim vrstama pritisaka, ucenama i pretnjama pokušati da se „ubede” da se manu novinarskog posla.

Strepimo da strategija „studentskih” timova za eliminisanje novinara koji ne pišu afirmativno o blokadama nema i onaj krajnji scenario. Bilo bi pogubno za novinarsku profesiju i za celo društvo, ma ko bio na vlasti, da se pređe taj prag. O pravu građana da budu informisani o bitnim događajima ovde ne govorimo. To je na blokadama odavno zabranjeno. A profesija ćuti li ćuti.