U holu Narodne biblioteke Jovan Popović otvorena je izuzetna izložba portreta poznatog fotografa Hečka Mora, koja obuhvata 23 porodična i individualna portreta iz ranih dana 20. veka. Izložba je plod istraživačkog rada Slobodana Tomića, bibliotekara i profesora srpskog jezika i književnosti, koji je svoje interesovanje za fotografiju probudio nakon što je naišao na staru porodičnu fotografiju svog čukundede.

-„ Hečko Mor je bio fotograf koji je došao u Veliku Kikindu 1897. godine i otgvorio svoj atelje. On je dakle, 37 godina živeo i radio u Velikoj Kikindi i slikao lica Kikinđana. Pravio je umetničke portrete tog doba sa početka 20. veka. Na ovoj izložbi se nalaze 23 fotografije u velikim formatima, a inače u katalogu koji prati ovu izložbu postoje 74 fotografije do kojih sam mogao da dođem. Te fotografije su iz raznih izvora – najveći deo je iz kolekcije profesora Dragoljuba Badrljice, ja sam imao nešto, nešto su mi ljudi donosili, a neke su iz Narodne biblioteke ,,Jovan Popović”, Istorijskog arhiva, Narodnog muzeja. Ja sam pokušao da napravim zbriku fotografija koja će oslikavati umetnički portret sa početka 20. veka,” rekao je Tomić.

Na prostoru Banata prvi fotografski ateljei nastali su u drugoj polovini 19. veka i njihova osnovna funkcija bila je snimanje građanskih portreta. U to vreme u Velikoj Kikindi bilo je deset fotografskih ateljea među kojima je jedan od njih bio fotografski i slikarski atelje Hečka Mora koji se nalazio preko puta Rimokatoličke crkve.

-„ U katalogu nisam namerno hteo da stavljam ko je ko. Nisam želeo da on dobija neku istorijsku notu jer tek za trećinu ljudi znamo ko su oni bili. Interesantno za katalog je i to što niko od portretisanih ljudi nije više među nama, slike su nastale pre više od 100 godina. Ti ljudi su nekad šetali Kikindom, to je bio njihov dom, ali imamo i puno Mokrinčana koji su dragoceni deo zbirke,” dodao je Tomić.

Uz fotografiju, Hečko Mor koji je za svoj rad bio i nagrađivan u Hrvatskoj i Budimpešti bavio se i drugim oblicima trgovine kao što je bila prodaja ploča i gramofona pa sve do parfimerije. U tadašnjoj Velikoj Kikindi radio je 37 godina, a reklamirajući se u lokalnim novinama isticao je da fotografiše čak i po lošem vremenu.

-„ Fotografije su značajne zbog vremena u kojem su nastale, zbog svoje istorijske, umetničke i sociološke vrednosti. U sociološkom smislu, sam čin odlaska kod fotografa bio je veoma važan događaj, tako da su ljudi koji su želeli da se fotografišu oblačili svoju najsvečaniju odeću, uređivali frizuru i u zavisnosti od toga kom su građanskom staležu pripadali. Žene su oko vrata stavljale dukate koji su bili miraz njihov,” rekla nam je Milana Bajkin sa Zavičajnog odeljenja Biblioteke.

U okviru Zavičajnog fonda čuva se i zbirka foto dokumenata koja obuhvata fotografije i razglednice. Sa razvojem digitalizacije, fotografija dobija na značaju i važnosti i na taj način postaje značajan istraživački instrument koji biblioteke prikupljaju i daju na uvid svojim korisnicima.