Jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Kikinde je 15. novembar 1857. godine kada je puštena u saobraćaj pruga Segedin-Velika Kikinda-Temišvar, deo 700 km duge trase Beč-Budimpešta- Bazijaš. Železnica je Kikindu povezala sa najvećim evropskim centrima i donela ogroman napredak. O njenoj bogatoj i zanimljivoj istoriji sugrađanin Ivan Simić, veliki zaljubljenik u železnicu i predsednik Društva prijatelja železnice Kikinde napisao je knjigu koja je nedavno izašla iz štampe u izdanju Banatskog kulturnog centra.

–Železnica je Kikindi donela status pravog grada, tada je počela da se naglo razvija, nastao je privredni bum. Mlin je saglađen 1862. godine, 1869. sadašnji “Toza Marković”. Počeli su da se otvaraju restorani, hoteli, banke, štedionice…Mislim da nikada takav procvat nije nastao u Kikindi kao kada je puštena u saobraćaj prva pruga– priča za TV Kikinda autor knjige Ivan Simić.

Železnička stanica građena je od 1854. do 1857. godine po projektu inženjera Franca Doletska, a u prepoznatljivom stilu ugarskih železnica. Mnogi poznati vozovi saobraćali su ovuda.

–Najpoznatiji je Orijent Ekspres, verovatno i zahvaljujući Agati Kristi i njenoj knjizi “Ubistvo u Orijent Ekspresu” koje se inače, nije desilo u Kikindi, kao što neki tvrde, već u Slavonskom Brodu. Taj voz ovuda je saobraćao od 1883. godine. Međutim, bilo je još značajnih vozova, iz Londona preko Ostendea i Kikinde za Istanbul išao je Ostende Ekspres, pa Balkan Ekspres koji je saobraćao iz Berlina za Bukurešt. Najblistaviji period bila je 1910. godina. Od šest međunarodnih vozova koji su prolazili kroz zemlju, četiri su saobraćala kroz Kikindu, a dva su se odavde odvajala i išla preko Beograda i Niša za Atinu i Istanbul.

Današnja Vojvodina je početkom 20. veka imala najgušću mrežu železničkih pruga u Evropi.Putovanje s jednog na drugi kraj Evrope trajalo je nekoliko dana, a luksuzni vozovi bili su omiljeno prevozno sredstvo diplomata, aristokrata, umetnika, bogataša.

-Franc Jozef je išao na otvaranje Sueckog kanala i prespavao je u Kikindi u hotelu koji se nalazio u današnjem Kulturnom centru. Tito je 1956. godine putovao za Rusiju, ovde se zaustavio i na ovom placu ispred železničke stanice dočekalo ga je 60.000 ljudi. Vozovima su putovali plemići, grofovi, kockari, prevaranti, svako ko je mogao to da plati. O luksuznim putovanjima svedoči i podatak da je Keleti Ekspres, voz koji je išao iz Beča za Bazijaš, imao kola za spavanje, kola za ručavanje, salon kao i deo u kom su svirali tamburaši i klavir kako bi zabavljali putnike na tom putovanju.

Nekadašnjeg glamura već odavno nema. Železnicom danas u Kikindi malo ko putuje. Iako su proteklih godina uloženi izvesni napori u revitalizaciju železničkog saobraćaja, vozovi odavno nisu omiljeno sredstvo transporta.

-Železnica je stagnirala na neki način posle završetka Prvog svetskog rata kada je došlo do podele granica i kada je ova pruga presečena na četiri dela. Kasnije se to obnovilo, da bi krajem 70-tih godina prošlog veka počeo pad železnice u Kikindi.

O živopisnoj i uzbudljivoj istoriji železnice u Kikindi svedoči i muzejska lokomotiva na platou ispred stanice. Napravljena je 1916. godine u Budimpešti. Ta serija lokomotiva pravljena je za ravničarske pruge, pa je železničari zovu “kraljica vojvođanskih pruga”.

–Postavljena je kao eksponat 1983. godine povodom stogodišnjice pruge Kikinda-Zrenjanin. Rekonstruisana je ponovo 2007. godine, napravljen je postament . Mislim da je jedna od najočuvanijih i najlepših muzejskih lokomotiva u Srbiji, ukazujenaš sagovornik.

Pomenimo i to da je Društvo prijatelja železnice Kikinde osnovano 2001. godine kada se okupila grupa istinskih ljubitelja železnice u nameri da istražuju njenu istoriju, organizuju prigodne manifestacije, povezuju sa sličnim društvima u zemlji i inostranstvu kao i da se aktivno uključe u pregovore o revitalizaciji pruge Segedin- Kikinda- Temišvar.