Pored standardnih lekcija iz geografije, profesor Miroslav Grujić kroz svoje udžbenike i dodatne aktivnosti motiviše đake da istražuju svoje okruženje, uče o značaju grada u kojem žive, i shvate svoju ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa. Njegov rad prevazilazi granice običnog nastavnog plana i programa, teži ka tome da učenici ne samo steknu potrebno znanje iz geografije, već da iz školskih klupa izađu kao dobro obrazovani, pošteni i vredni ljudi.

-„ Taj put dug je, evo već četvrt veka, baš smo kolega i ja pre neki dan kolega i ja pričali o tome, prisećali se tih nekih trenutaka sa početka studija. Krenulo je tako što je mene privuklo to neko istraživanje, geografija me je oduvek zanimala i to neko otkrivanje, putovanje, pogotovo u ono vreme, ja sam za vreme bombardovanja već bio na fakultetu, živeli smo kako smo živeli, nismo mogli mnogo da putujemo i ovo je bio razlog više, još jedna mogućnost kako moći i u tom periodu malo proputovati. Mi geografi smo možda malo specifični ljudi i ta ekipa koja je bila tamo, izgurali smo tamo četiri godine, a kada sam ušao u učionicu pre 21 godinu shvatio sam šta to znači biti nastavnik,” priča nam Gruja dodajući da se zanimao i za novinarstvo kojim se bavio pre i za vreme studija pa je radio i na radiju, televiziji, pisao za novine, ali je ljubav prema geografiji ipak prevagnula, a tu ljubav prenosi i na svoje đake.

-„ Meni je bitno da oni budu dobri ljudi, da su jedni prema drugima fer i pošteni, da zavole prirodu, da zavole svoj grad, da zavole tu svoju sredinu i da o njoj što više znaju. Ispalo je, neka moja misija da naučim decu što više o lokalnoj sredini – tako je nastala i ova knjiga „Moja Kikinda” koja se pretvorila u kviz upoznavanja lokalna sredine u Kikindi i evo, ove godine na jesen ćemo imati deseto jubilarno izdanje kviza na šta sam zaista ponosan da se toliko usadio, primio, da deca u što većem broju žele da učestvuju u njemu,” iskren je Grujić.

Gruja je tvorac tri udžbenika za geografiju – za peti, šesti i osmi razred osnovne škole, a kako navodi, stvaranje tog zadovoljstva još uvek traje. Grujić je prethodne godine poneo je i priznanje grada za izuzetne doprinose u oblasti obrazovanja.

-„Veoma mi je značajno to priznanje iz više razloga – nekako najvažniji razlog je što su me kolege predložile, jer oni su ti koji mogu da najbolje ocene tvoj rad, jer su tu svakodnevno pored tebe. Veoma mi je drago da su oni to prepoznali i predložili me, a onda naravno što je i grad to prepoznao kada je pročitao taj, mogu slobodno reći obiman materijal koji je poslat u Gradsku službu. Ponosan sam na svoju porodicu, tako i na uspehe koje moja supruga i ćerka nižu u svom životu i što eto nas troje tako polako idemo ka nekim višim ciljevima,” zaključio je Gruja.

Ova priča o profesoru Miroslavu Grujiću i njegovim đacima je svetli primer kako obrazovanje može i treba da izgleda – kao putovanje koje oblikuje mlade ljude, priprema ih za izazove savremenog sveta, ali ih i podučava vrednostima koje su večne.