O daljoj saradnji Grada Kikinde sa Maticom srpskom, predstavnici najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije- predsednik prof dr Dragan Stanić, generalni sekretar dr Milan Micić, glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske Đorđo Sladoje, kao i član redakcije i upravnik biblioteke Selimir Radulović razgovarali su sa zamenicom gradonačelnika Dijanom Jakšić Kiurski i članicom Gradskog veća Milenom Živkov.

–Od saradnje Kikinda i Matica srpska mogu da imaju korist. Naša saradnja podrazumevaće realizaciju aktivnosti koje smo definisali potpisivanjem ugovora. Želja nam je da idemo u susret svim sredinama i da ponudimo sve naše intelektualne snage i resurse – kazao je prof. dr Dragan Stanić, predsednik Martice srpske.

U očuvanju srpske kulture, jezika i nacionalnog identiteta Matica ima nemerljiv značaj, istakla je Dijana Jakšić Kiurski podsetivši da je saradnja grada sa ovom institucijom ozvaničena ugovorom koji je potpisan krajem prošle godine.

––Radićemo na projektima čiji je cilj afirmacija značajnih i znamenitih ličnosti sa našeg područja, kao i istorijskih migracija i kretanja. To je način da budemo deo misije Matice srpske koja traje već skoro dva veka, a koja se ogleda u brizi I očuvanju duhovnog i kulturnog stvralaštva srpskog naroda ne samo u našoj zemlji nego i u dijaspori – istakla je Jakšić Kiurski.

U Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” predstavljen je Letopis Matice srpske, najstariji književni časopis u Evropi koji bez većih prekida izlazi od 1824. godine i od osnivanja zauzima jedno od centralnih mesta srpske kulture. Proteklih dana izašao je septembarski broj Letopisa, precizirao je Đorđo Sladoje, glavni i odgovorni urednik časopisa.

–Koncepcija se ne menja i to je širenje srpske kulture na svim prostorima gde Srbi žive. Letopis pokriva najviše književnost, ali i nauku književnosti, istoriju, humanističke nauke. Moja namera je,za šta imam podršku uredništva, da se uravnoteži slika o savremenoj srpskoj književnosti– rekao je Sladoje.

Upravnik Biblioteke Matice srpske i član redakcije Selimir Radulović kaže da je Letopis ogledalo vremena u kojem se živi, ali da je oduvek imao smisla da prepozna pravu ontološku misteriju koja traje dve hiljade godina.