Kada se pominju vitamini i minerali, jod verovatno nije prvi kojeg se setimo, ali on je potreban svakoj ćeliji ljudskog organizma. Neophodan je za pravilnu funkciju štitne žlezde. Jod ima i suštinski značaj za razvoj mozga i njegov pravilan rad.

Svetska zdravstvena organizacija je procenila da 20 miliona ljudi širom sveta ima poremećaje mentalnih funkcija (pamćenje, učenje) kao posledicu nedostatka joda u trudnoći, a koja je inače mogla biti sprečena.

American Journal of Clinical Nutrition objavio je studiju ,,Dodatak joda poboljšava kogniciju kod blagih nedostataka joda kod dece"  autora Gordon, Rose,Skeaff i dr., koja potvrđuje blagotvorni učinak joda na mentalne sposobnosti.

U istraživanju  je učestvovalo 184 dece uzrasta 10 do 13 godina sa blagim deficitom joda.

Deca su bila podeljena u dve grupe: grupa koja je uzimala jod kroz ishranu u dozi od 150 mikrograma i placebo grupa. Nakon 28 nedelja deca koja su uzimala jod su pokazala puno bolje rezultate na različitim memorijskim testovima u poređenju sa placebo grupom.

Autori studije smatraju da jod ima veliku ulogu u postizanju maksimalnog intelektualnog potencijala dece i sugerišu da bi čak i blagi nedostatak joda mogao sprečiti dostizanje punog intelektualnog potencijala kod dece.

Jod utiče ne samo na stvaranje, već i na održavanje kognitivnih funkcija, koncentraciju i pamćenje i neophodan je svim starosnim grupama.

Najbolji izvori joda su alge, morska riba, morski plodovi i jodirana so.