Nije novost da generacije koje danas stasavaju u osnovnim školama imaju manje i  prilika i vremena za upoznavanje biljnog i životinjskog sveta, koji počinje tamo gde se završava asfalt koji ih okružuje. Zbog toga je učešće u planinarskoj sekciji  idealna šansa za osnovce da na lep i zdrav način uče o biljkama i životinjama i prošire znanja iz ekologije. Ujedno, zahvaljujući dugim šetnjama i usponima poboljšavaju svoju kondiciju, a ako se neko odluči za sportsko penjanje, odnosno alpinističku sekciju, prve korake može da nauči na veštačkim stenama u pojedinim osnovnim školama. Sa osnovcima smo ovaj put razgovarali o tome zbog čega su odlučili da svoje slobodno vreme posvete planinarenju i kakve promene im je ta odluka donela. Zanimljivu priču čuli smo od višestruko talentovanog učenika petog razreda, Petra Budimčevića.

 — Najdraže mi je što sam sa razredom i učiteljicom osvojio nagradu u akciji „Ne prljaj, nemaš izgovor”, a dragi su mi i svi vrhovi koje sam osvojio odlazeći na skijanje na francuskim i italijanskim Alpima, u Bugarskoj... Na tim porodičnim putovanjima oduševila su me nova mesta i novi pogledi, pre svega na prelepu prirodu. Zbog toga sam odabrao planinarenje u svojoj školi,  kako bih nastavio da otkrivam predele u kojima nisam bio. U Subotičkoj peščari možemo da naučimo mnoštvo novih stvari o biljkama za koje nismo ni znali da postoje. Kada se pažljivo gleda i sluša, u našim šumama možemo da vidimo i životinje koje su tu nastanjene, a posebno mi se dopada što uvek naučimo po neku novo činjenicu o prirodi koja nas okružuje i kako da se u njoj ponašamo i snalazimo.

Petrova drugarica Luna je uspešna u folkloru i odbojci, ali se i ona sa radošću priključila planinarskoj sekciji.

— Volim prirodu, izlete i putovanja,  a sve to mi pruža planinarenje. To je aktivnost koja zahteva posvećenost i timski rad, ume da bude naporno, ali to je korisno za kondiciju i pozitivno deluje na nas. Ujedno smo naučili mnogo o pticama, biljkama i životinjama u našim krajevima. Učili smo i kako da recikliramo otpad i mislim da je to veoma korisno.

Saradnja planinarskog kluba i osnovne škole je najbolji način da se što viče dece uključi u ovaj vid rekreacije. Direktorica  OŠ „10. oktobar” koju pohađaju Petar i Luna, Melinda Kiš Đurić je i sama dugi niz godina u klubu i uživa u planinarenju. Kada je odlučila da ovu lepu aktivnost podeli sa učenicima verovala je da će pojedinci da se priključe, ali je veliko interesovanje i nju prijatno iznenadilo.

— Na predlog Planinarskog saveza Srbije našoj školi je data mogućnost da uvedemo predmet „Planinarenje i boravak u prirodi“ i mi smo jedna od 20 škola u Srbiji koje uvode taj predmet. Neke su to uradile u obliku sportskih sekcija,  a neke  kao slobodnu nastavnu aktivnost za pete i šeste razrede. Konkurišemo i na različite projekte, pretežno iz oblasti  ekologije, koji nam omogućavaju da decu odvedemo na dodatne izlete i uključimo u vannastavne aktivnosti na zdrav i koristan način. Raduje nas odlična  reakcija dece i roditelja i to što smo u jednom odeljenju imali stopostotan odaziv za planinarske aktivnosti. To je posebno važno za onu decu koja tokom nedelje nemaju drugu priliku da se intenzivnije fizički aktiviraju. Ne može svako dete da bude vrhunski sportista, niti da ima afinitet prema sportu, ali svako dete stolicu i računar može da zameni dugim šetnjama i da se kroz boravak u prirodi zdravije razvija. To je bila naša ideja i mislim da smo u tome uspeli.

Ova priča potvrđuje ideju da sport i učenje i te kako idu zajedno. Projekat uvođenja planinarskih aktivnosti u škole je još uvek u pilot fazi, ali se za sada pokazuje kao odličan način da se veći broj dece uključi u vannastavne aktivnosti korisne za njihov pravilan fizički razvoj. Oni koji požele, kasnije mogu da postanu i članovi lokalnih planinarskih klubova, da osvajaju nove predele i savladavaju planinske vrhove kako u našim krajevima, tako i u dalekim predelima.