Stočarstvo u Srbiji nalazi se na nivou kao što je bilo pred Prvi svetski rat. Prazna su sela, prazne su staje za goveda i obori za tov svinja. Svake godine sve više se smanjuje broj mlečnih krava za 3%, a daleke 1866. godine u Srbiji je na 1000 stanovnika bilo 1300 svinja. U Krnješevcima je situacija kada je stočarstvo u pitanju jako loša jer se u selu sve manji broj seljaka bavi ovom granom poljoprivrede.

Dejan Nikolić stočar i poljoprivrednik pre trideset godina počeo je da se bavi poljoprivredom, a na svom imanju u Krnješevcima, ima preko pedeset grla goveda, od toga 21 muznu kravu. Ranijih godina za poljoprivrednike situacija je bila vrlo loša, jer je bilo potrebno mnogo novca za obradu zemljišta i uzgoj stoke, a cene pri prodaji životinja i mleka bile su niske, situacija je danas malo drugačija jer je država izašla seljacima u susret i obezbedila razne subvencije.

Od subvencija dobija subvenicije za mleko, za krave koje se otele, ranijih godina dobijao je i subvencije za matičenje međutim od toga je odustao zbog papirologije. Po teljenju dobija 20.000 dinara, a 19 dinara premiju po litri mleka. Sa Opštinom ima sklopljen ugovor Pravo prečeg zakupa za goveda: “Ovim ugovorom država je svim stočarima izašla u susret gde dobjamo pravo prečeg zakupa i to je dobro inače da nema tih subvencija, uzgoj goveda se ne bi isplatio. Cena mleka do prošle godine bila je jako niska, sada je situacija malo drugačija cena je 53 dinara, a premija je naša zarada”, rekao je ovaj stočar iz Krnješevaca.

Ovaj poljoprivrednik obrađuje dosta zemlje, a osim goveda drži i oko 50 tovljenika i oko 10-ak krmača. Na njivama proizvodi hranu koju koristi za hranjenje životinja, a izvesnu količinu i prodaje, pravi silažu i senjak, a jedino što kupuje je premiks za krave. “ Hrana sad nije skupa tako da se stočarstvo isplati. Ranije je bila propast, daješ gotove pare, a gubiš, cene žitarica su jako niske. U prošloj godini u ratarstvu smo imali veliki minus, a ne znam kakav će biti ishod ove godine. Prednost je što sami radimo sa našom mehanizacijom inače da moramo i to da plaćamo bila bi velika propast. Prinos na njima mi je prošle godine bio solidan jedino što nisam zadovoljan cenom, oluja nam je uništila dobar prinos suncokreta i tu smo imali gubitak. Đubrivo je poskupelo to nikad nije bilo da 100 kilograma veštaka košta oko 100 evra“, dodao je Dejan.

U najmanjem selu u Staropazovačkoj opšitni je pre 30 godina bilo oko 1400 krava, ne računajući telad, junice i bikove, a samo 700 stanovnika, ove godine ima oko 200 i samo 5, 6 poljoprivrednika se bavi uzgojem goveda. Dejan svoje krave izvodi na pašnjak jer kaže da to poboljšava kvalitet, a doprinosi i većoj količini mleka. Mleko što pomuze proda mlekari iz Belegiša i to svakog dana preko 200 litara. Ranijih godna su sirili i prodavali na pijaci u gradu, sada kaže da to nije moguće jer je jako velika količina, a sir je kvarljiva namirnica.

Poljoprivredno gazdinstvo ne može da se vodi samo, zato je potrebno da svi članovi učestvuju u radu na imanju, a za porodicu Nikolić nema pazuze, oni 365 dana provedu u radu na njivi i u stajama, za njih nema ni slobodnog vikenda, ni slave, ni Božića, ni Uskrsa, ni sveca, poljoprivreda je za njih sigurnost, a oni su sami sebi gazde.