Yunet
 

Društvo

Prirodnjačke priče – Svetozar Santovac

RTV Santos • Redakcija RTV Santos • 12. oktobar 2022. • 19:04 •

Prirodnjačke priče – Svetozar Santovac

Ovaj Zrenjaninac iako već godinama uživa u danima penzije, još uvek aktivno deli svoja znanja, kao i ljubav prema onome što ga je ispunjavalo ceo radni vek.

U Narodni muzej u Zrenjaninu zaposlio se u prirodnjančkom odseku još 1978. godine zahvaljujući tome što je nakon gašenja odseka za biologiju na Višoj pedagoškoj školi, doneta odluka da se svi preparati i uređaji daju muzeju na čuvanje. Kao diplomirani biolog, Svetozar biva zaposlen kao kustos u prirodnjačkoj zbirci, nekadašnjem Prirodoslovnom odeljenju muzeja.

„Moj rad u Prirodnjačkom bio je usmeren na stručni muzeološki rad, kao kustosa Prirodnjačkog odeljenja u kompleksnom muzeju, radio sam na obradi i formiranju muzeoloških zbirki: geološkopaleontološke, botaničke, zoološke, didaktičke i fototeke. Od 1994. godine istražujem vilinske konjice, u početku na  teritoriji koju pokriva Narodni muzej iz Zrenjanina, a kasnije na teritoriji Vojvodine i Centralne Srbije“.

Jedno od takođe velikih istraživanje bile su i ptice i ono što ste značajno uradili kada je ova vrsta u pitanju jeste osmišljavanje Ideograma, a to je i naziv knjige u kojoj ste osmislili svojevrsne simbole prepoznavanja različitih vrsta:

„Na drugom spratu u okviru stalne postavke nalaze se i ptice, a kao najatraktivnije su ptice grabljivice, uočivši da naši posetioci, a to su obično bili đaci, nemaju puno strpljenja za čitanje, čak ni legendi a kamoli biologiju, gnežđenje, način lova, došao sam na ideju da sve to prikažem simbolima“.

Veliki deo vremena proveo je u radu na prikupljanju zbirke Vilinskih konjica, taj rad započeo je 1994. godine na molbu svoje beogradske koleginice, jer živi blizu Carske Bare, pa je nekako zgodno da stigne do njih.

„Prvog dana, pomislio sam da sam ih ulovio jako puno, međutim, shvatio sam da je u pitanju ista vrsta, samo su jedinke razločito obojene“, priseća se Svetozar. „Od tada počinjem da se bavim Vilinskim, prvo Carske Bare, a potom i drugih područja, i tokom istraživanja upisao sam novih šest vrsta, one su sve postojale i ranije, ali značajno je bilo to istraživanje u kontinuitetu, ono je trajalo deset godina“.

Svakako možda i najlepša priča, kada je ovaj prirodnjak u pitanju, jeste ona koja pokazuje zadovoljstvo koje je rad pružio Svetozaru, on tvrdi da je u svom poslu uživao igrajući se, kao dečak koji sakuplja sličice ili školjke na plaži, sada sve to radi i za to još dobija i platu, jako je malo onih koji su privilegovani da tako žive, tvrdi Svetozar, a to potvrđuje i njegovo sadašnje aktivno zanimanje i prikupljanje građe o pticama i insektima, koje i dalje verno skladišti, sada mnogo lakše na kompjuteru, i svesrdno deli na mrežama na internetu, kao što radi i sa sadržajima Narodnog muzeja Zrenjanin, mesta u kom je proveo veliki deo svog života.

Svetozar Santovac autor je dokumentarnog filma o najlepšim pejzažima srednjeg Banata, pod nazivom „Priprodna baština srednjeg Banata“, koji  je realizovan 2011. godine uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Sva zaostavština ostala iza Svetozara lep je razlog da posećujete drugi sprat Narodnog muzeja u Zrenjaninu, jer ćete tu naići na bogati svet, često iščezlih vrsta ptica, sisara i insekata prikazanih tako da zaista verno oslikaju njihove živote.

Priča je nadahnuta slikom o jednom iščezlom vremenu, o ljudima koji su u njemu živeli i koji su naraštajima iza sebe ostavili tako značajnu baštinu, o primeru jednog poziva koji na neki način pokazuje da život je igra, zavisi samo čega želite da se igrate.

autor teksta Aleksandra Forotičan Rauški

Preporučujemo još …


Vojvođanska događanja
Pregled dana - video

Media Info Centar
Institut HIB
Privredna akademija Novi Sad