Nekada je dovoljna samo mala korekcija terapije ili dodat još neki lek i da se prtisak drži pod kontrolom. Najopasnije je kada se visoke vrednosti krvnog pritiska ne osećaju jer tada može doći do srčanog udara. Zato je važno da se potraži pomoć kod izabranog lekara.

Najčešći pacijenti u Hitnoj pomoći su kardivaskularni pacijenti, razlog je visok krvni pritisak i pored redovnog uzimanja terapije. Doktorka Ivana Pavlović ističe da samo u hitnim slučajevima pacijenti trebaju da se jave službi na broj 194 ali izabrani lekar je taj koji propisuje terapiju i u saradnji sa pacijentom traži najbolji lek koji će prtisak držati pod kontrolom.

„Dešavaju se oba slučaja i da uzimaju redovnu terapiju, ali terapija posle uzimanja više godina nije adekvatna ili uzimaju neredovno i onda ne može da se reguliše krvni pritisak. Obzirom na stil života stalno se žuri, juri i ne javljau se lekaru tek kada pritisak naglo skoči javljaju se Hitnoj pomoći. Važno je da neupadaju u te situacije, to je veliki kardiovaskularni rizik za nastanak infarkta i šloga“, navela je doktorka Pavlović.

Bilo bi dobro da pacijenti, ukoliko primete da im je pritisak povišen, da mere jednu nedelju kod kuće u različito doba dana i zapisuju i jave se svom lekaru.

„Kada vam pacijent kaže da je imao visok krvni pritisak preko 200 a nije osetio to znači da je to u dužem vremenskom periodu. Smatram lično da je to karta za šlog i te osobe moraju svakog dana da meri krvni prtisak i da se javi lekaru“, ističe doktorka.

Nekada je dovoljna samo mala korekcija terapije ili dodat još neki lek i da se prtisak vrati u normalu. Najopasnije je kada se visoke vrednosti krvnog pritiska neosećaju posle dugog vremena i rada srca pod opterećenjem može doći do neželjenih događaja kao što je infarkt miokarda ili mozdani udar.