Gradski muzej Vršac, u saradnji sa Galerijom Matice srpske, a uz podršku Grada Vršca, u svojim prostorijama, organizovao je svečano otvaranje izložbe „Poklon-zbirka Dragiše Brašovana“, na kojoj su vršačkoj publici predstavljeni predmeti i dela koja govore o životu znamenitog athitekte.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je Gradonačelnica Vršca, Dragana Mitrović, upravnica Galerije Matice srpske, dr Tijana Palkovljević Bugarski, autorka Ivana Janjić, kao i mnogi drugi gosti.

“Često za naš Vršac kažemo da je grad kulture i arhitekture, a ova izložba zaista to i povezuje, jer arhitekta Brašovan, naš Vrščanin, naše je kulturno nasleđe i ovaj prikaz njegovog života samo je još jedan primer koliko mi Vrščani volimo i u sebi nosimo kulturu i arhitekturu. Arhitekta Brašovan jedan je od najznamenitijih Srba, a iza sebe ostavio je vrhunska arhitektonska dela. Iako je bio već veliko ime svetske arhitekture i stvarao van Vršca, uvek je bio spreman da se odazove na poziv iz rodnog grada, pa je tako projektovao i našu Poljoprivrednu školu, ali i uvek izlazio u susret, pomagao kulturni i društveni život rodnog grada. Uvek je sa ponosom isticao da je Vrščanin i da voli svoj grad. Naravno, mi njegovi Vrščani uvek sa ponosom pričamo o velikom arhitekti Dragiši Brašovanu. Ponosni smo na naše kulturno nasleđe i na naše velikane, ali i na naše kulturne institucije. Zaista je značajno što je nakon Beograda, ova značajna izložba stigla u naš muzej i što Vrščani imaju priliku da na ovaj način zavire u život njihovog znamenitog sugrađanina“,istakla je u svom obraćanju Mitrović.

Tokom izložbe, publika je mogla da se upozna sa privatnom životom arhitekte i da vide predmete i dela koja doprinose boljem razumevanju njegovog lika i dela.

Tijana Palkovljević Bugarski približila je prisutnima kako je izložba nastala, na koji način se došlo do 134 eksponata i da je, navedeno, velika zasluga porodice našeg Dragiše Brašovana. Takođe, autorka Ivana Janjić je podobno ispričala sve o njegovom životu i delu i publiku upoznala sa zanimljivostima koje su ga pratile, te se dobio sasvim drugačiji pogled na Brašovana kao supruga, očuha, estetu, ljubitelja umetnosti i prijatelja. Svi ovi predmeti, koji su bili deo enterijera u kući u ulici Strahinjića bana u Beogradu, na jedinstven način govore o ukusu i opredeljenjima znamenitog arhitekte, kao i o njegovom porodičnom životu.

Prisutnima se na otvaranju obratila i direktorka Gradskog muzeja Vršac, Ivana Ranimirov, uz veliku zahvalnost što je realizovano otvaranje ovako jedne, za naš Grad, najbitnije izložbe u ovog godini, zahvalivši se i sponzoru izložbe, “Wiener Stadtische” osiguranju.

„Nepun vek nakon najvećih dela Dragiše Brašovana, život i stvaralaštvo velikog arhitekte možemo da sagledamo kroz sasvim drugu dimenziju zahvaljujući izložbi. Ovo je priča o njegovom životu, ambijentu u kome je stvarao i crpeo ideje. U enterijeru ima elemanta kojim nam pokazuju da je vršačko nasleđe poneo u Beograd- bidermajer nameštaj, ikone, religiozne kompozicije. Skulptura Ženski akt naslonjen na granu delo je Brašovanovog prijatelja Riste Stijovića. Njih dvojica sarađivali su prilikom rešavanja pitanja postavljanja spomenika Jovanu Steriji Popoviću 1934. godine u Vršcu, rodnom gradu arhitekte. Brašovan je bistu naručio od svog prijatelja Stijovića, a ona je postavljena na svečanosti kojoj su prisustvovali brojni umetnici. Odnos koji naslednici velikog arhitekte pokazuju prema njegovom životu i delu govore o tome da je, osim u javnom, Brašovan i u ličnom prostoru ostavi neizbrisiv trag. Kako je arhitektura prvenstveno umetnost, koju ne stvaramo za sebe, već za naručioca, ali za dobrobit svih, možemo zaključiti da je Dragiša Brašovan zasigurno bio i stvaralac i naručilac sopstvene zaostavštine“, izjavila je Ivana Ranimirov, direktorka Gradskog muzeja Vršac.

Porodica Brašovan pripadala je građanskom staležu. Dragiša Brašovan vaspitavan je u skladu sa tim, u građanskom duhu. Njegov otac Nikola, bio je intelektualac, uživao je ugled odličnog učitelja i pedagoga, što će kasnije mladom Dragiši biti uzor. Prošao je kroz tri države, tri ideologije i tri umetničke epohe – školovan u tradiciji akademizma na Akademiji u Budimpešti, prihvatio je moderne tokove, a nakon rata- monumentalizam. Iz svog rodnog grada Brašovan je poneo sećanje na građanski ambijent i raskošnu arhitekturu, bogate enterijere, trgove, tipične uske ulice, slikarstvo Nikole Neškovića, Pavela Đurkovića, Paje Jovanovića, u svom rodnom gradu upoznao se sa arhitektonskim rečnikom prethodnih epoha. Sve ovo imalo je uticaja na obrazovanje jednog od najvažnijih stvaralaca srpske i jugoslovenske arhitekture.

Za Gradski muzej Vršac otvaranje izložbe Galerije Matice srpske „Poklon zbirka arhitekte Brašovana“, autorke Ivane Janjić, izuzetno je dragoceno. Brašovan je došao u svoj Vršac.