Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ u SANU je organizovao dvodnevnu Međunarodnu konferenciju „Savremeno upravljanje vodama: Izazovi i pravci istraživanja“ posvećen obeležavanju 75 godina uspešnog rada te ustanove. Generalni direktor Instituta profesor Dejan Divac rekao je da su teme kojima se bave učesnici konferencije u svojim naučnim radovima zanimljive i aktuelne.

Povodom obeležavanja 75 godina postojanja Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, institut je organizovao dvodnevnu konferenciju na kojima će biti izložene aktuelne teme upravo iz ove oblasti. Kako je rekao direktor instituta profesor doktor Dejan Divac neke od tih tema biće upravljanje kvalitetom voda, upravljanje rizikom od poplava, kao i minimalizovanje štetnog dejstva voda. Divac je najavio da će u fokusu konferencije biti brane, jer su one najbitniji vodoprivredni objekti pomoću kojih se formiraju akumulacije, koje su srce vodoproivrede i služe za upravljanje neravnomernim protokom voda.

Predsednik SANU Vladaimir Kostić ,istakao je otvarajući naučni skup, da je za njega Institut „Dr Jaroslav Černi“ jedna od ključnih ustanova, poput Instituta „Vinča“ i „Mihajlo Pupin“.

Doktor Saša Lazović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog istakao je značaj Instituta “Jaroslav Černi” kao vodeće istituciju u oblasti kojom se bavi.

Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu profesor Vladan Kuzmanivić naveo je da veza Građevinskog fakultete i Instituta datira od osnivanja „Černog“.

Direktor instituta Dejan Divac je na početku konferencije rekao da je Institut nastao pre 75 godina na inicijativu SANU kao Hidrološki institut SANU, a istovremeno je i vlada tadašnje Jugoslavije osnovala Hidrološki zavod. Dodao je da je nakon smrti dr Jaroslava Černog, koji je bio jedan od vodećih strucnjaka u Zavodu, ta ustanova dobila njegovo ime, a zatim su se 1953. godine dve ustanove spojile u sadašnji Institut „Dr Jaroslav Černi“.

„Jedna od njih je upravljanje kvalitetom voda, druga upravljanje rizikom od poplava i minimalizovanje štetnog dejstva voda. Pamtimo svi šta nam se desilo 2014, ali sada pravimo velike infrastrukturne projekte, kao što je Moravski koridor. Više od 100 kilometara auto-puta u neposrednom dodiru sa rekom Moravom“, rekao je Divac.
On je najavio da će se ubuduće plavljenje doline Morave u tom delu toka regulisati izgradnjom 30 do 40 malih jezera koja će biti uklopljena u pejzaž.
Divac je najavio da će jedna od tema konferencije biti brane, jer su one najbitniji vodoprivredni objekti pomoću kojih se formiraju akumulacije, koje su scre vodoproivrede i služe za upravljanje neravnomernim protokom voda.
Direktor Instituta „Jaroslav Černi“ je naglasio da se ta ustanova intenzivno bavi kvalitetom otpadnih voda i podsetio da je u toku izgradnja većeg broja postrojenja za prečišćavanje, što je problem koji nije rešavan decenijama.
„Za Beograd smo sa najboljim francuskim kućama koje se bave time u razgovorima i sigurno je da ćemo naći rešenje koja su mnogo naprednija nego što su bila pre nekoliko decenija“, rekao je Divac.
On je na početku konferencije rekao da je Institut nastao pre 75 godina na inicijativu SANU kao Hidrološki institut SANU, a istovremeno je i vlada tadašnje Jugoslavije osnovala Hidrološki zavod.

Dodao je da je nakon smrti dr Jaroslava Černog, koji je bio jedan od vodećih strucnjaka u Zavodu, ta ustanova dobija njegovo ime, a zatim su se 1953. godine dve ustanove spojile u sadašnji Institut „Dr Jaroslav Černi“.
Predsednik SANU Vladaimir Kostić istakao je otvarajući naučni skup da je za njega Institut „Dr Jaroslav Černi“ jedna od ključnih ustanova, poput Instituta „Vinča“ i „Mihajlo Pupin“.
Kostić je rekao da ga je dirnulo to što su na kraju Zbornika izdatog povodom jubileja štampana imena hiljada inženjera koji su od njegovog osnivanja prošli kroz tu ustanovu.
Predsednik SANU je najavio osnivanje Centra za strateške studije, koji će se baviti promišljanjima kako da nas različite situacije u buduhcnosti više ne iznenađuju.
Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu profesor Vladan Kuzmanivić naveo je da veza Građevinskog fakultete i Instituta datira od osnivanja „Černog“.
„Veliki je broj građevinskih inženjera koji su radili u Istitutu, a gotovo da nema važnijeg projekta na kome je Institut radio, a da u njemu nisu učestvovali nastavnici i saradnici Građeviskig fakulteta. Danas se trudimo da tu saradnju unapredimo, jer samo u toj sinergiji nauke, istraživanja i dobre prakse možemo da odolimo svim izazovim koji se pojavljuju u oblasti voda“, zaključio je Kuzmanović.