Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević obratila se na stručnoj konferenciji o kulturnom nasleđu pod nazivom „Mladi i nasleđe“, održanoj u Skupštini AP Vojvodine.

Pozdravljajući prisutne i učesnike projekta u ime Pokrajinske vlade i lično ime, ona je podsetila na to da sve što mi živimo danas ima svoje korene i uzroke u prošlosti.
„Neki od njih su nevidljivi jer se, sa generacije na generaciju, prenose genetskim kodom“, navela je Miloševićeva i dodala da su neki, poput kulturnog nasleđa, koje je tema i ove konferencije i projekta čiji je ona sastavni deo, na sreću, svuda oko nas, dostupni našem oku, emocijama i dodiru naših ruku – u kojem uvek moraju da budu ljubav i poštovanje.
„Namerno posebno naglašavam reči ljubav i poštovanje, jer upravo te reči moraju da budu u temelju našeg i pojedinačnog i kolektivnog odnosa prema kulturnom nasleđu, koje nam rečito govori ko smo bili u vremenu koje je za nama i zašto smo danas baš ovakvi kakvi jesmo“, istakla je Dragana Milošević.
Prema njenim rečima, upravo nas to nasleđe čvrsto povezuje sa našim precima, a ako ispunimo svoju obavezu da ga sačuvamo, biće i još čvršća poveznica sa onima koji će doći posle nas.
„Kada je reč o projektu ′Mladi i nasleđe – tradicija i budućnost u prekograničnom regionu – HERINFUTUR′, smatram da je od velikog značaja što je on realizovan u okviru IPA projekta prekogranične saradnje Republike Mađarske i Republike Srbije i to na prostoru koji je u vekovima za nama prošao kroz burne istorijske mene“, navela je Miloševićeva i dodala da su se te mene odrazile i na kulturno nasleđe koje su nam ti vekovi ostavili i na neki način ga učinili zajedničkim, što nas obavezuje da se, kad god je to moguće i gde god je to moguće, o njemu zajedno i staramo.
Kako je rekla, drugi izuzetno bitan aspekt jeste to što su najvažniji deo tog projekta bili mladi ljudi iz obe naše zemlje. Oni su, što u radionicama organizovanim u eminentnim kulturnim institucijama, što tokom obilazaka srpskih i mađarskih bisera prošlosti – upoznali raskoš kulturnog nasleđa i značaj brige o njemu. Istovremeno, oni su stekli i praktična znanja o stručnim metodama njegove zaštite koja će moći da primenjuju sami i da ih prenose drugima.
Dragana Milošević je naglasila da su sve to razlozi za veliko zadovoljstvo što je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao predani čuvar kulturnog nasleđa u AP Vojvodini, bio jedan od nosilaca ovog projekta, sa mađarskom Županijom Čongrad Čanad i Fondom „Evropski poslovi“ AP Vojvodine.
Ona je pohvalila i izuzetno bogat izbor tema za današnju konferenciju, o kojima će govoriti istaknuti stručnjaci, što će biti veliki doprinos daljem jačanju svesti o značaju očuvanja kulturnog nasleđa.
U uvodnom delu obratili su se savetnica za kulturu, sport i omladinu Županije Čongrad Čanad i potpredsednica Evropskog komiteta regiona Ana Mađar i direktor Fonda „Evropski poslovi” AP Vojvodine Aleksandar Simurdić.
O značaju kulturnog nasleđa u tematskom bloku „Evropski aspekti“ govorili su  direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ Nemanja Milenković i rukovodilac Ogranka Francuskog instituta u Novom Sadu Vladimir Marinković.
Na temu „Zaštita kulturnog nasleđa na teritoriji AP Vojvodine“ govorila je  načelnica Arhitektonskog sektora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Slavica Vujović, dok je o temi „Zaštita kulturnog nasleđa na teritoriji Županije Čongrad Čanad, EU regulative“ govorio predstavnik te županije Peter Folbert.
Direktorka Muzeja Vojvodine dr Tijana Stanković Pešterac predstavila je rad te institucije kulture, a posebno se osvrnula na kulturno nasleđe, koje se publici prezentuje kroz izložbe, edukativne programe i savremene tehnologije.