Danas se u većem delu sveta obeležava Dan žena, a od samog početka bio je povod za poziv na veća prava žena, socijalnu jednakost, uključujući i ravnopravan politički status, počev od prava glasa.
Prvobitno, Dan žena je obeležen u SAD 28. februara 1909, u Njujorku, pod nazivom Nacionalni dan žena.

Organizator manifestacije bila je Socijalistička partija SAD. Bila je to zamisao Tereze Malkiel (1874-1949), radničke aktivistkinje, pisca, borca za prava žena, kako se tada govorilo, često sa nipodaštavanjem – sufražetkinje.
Malkiel je zaslužna za reformisani Zakon o radu države Njujork. Njen esej iz 1909. „Gde stojimo po pitanju žene?“, kao i roman objavljen 1910. „Dnevnik štrajkača sa košuljama“ uticali su na tadašnju javnost.

Sistematski se borila i protiv rasne segregacije, pod mučnim utiscima viđenog u južnim državama SAD. U poznijoj fazi uglavnom se posvetila obrazovanju odraslih.
Godine 1910, u Kopenhagenu (Danska), prilikom Međunarodne konferencije socijalista, koja je održavana uoči skupa Druge socijalističke internacionale, pojavila se inicijativa da se Dan žena obeležava redovno, svake godine.

Stotinu delegata, iz 17 zemalja, usvojilo je predlog. Namera je bila promocija ravnopravnosti. Tada se posebno naglašavala potreba jednakih političkih prava, prava glasa i prava da se bude biran.
Inicijatorke su inače bile predstavnice socijalista Nemačke Klara Cetkin, Katinka Dunker i Paula Tide. Tada, međutim, nije konačno određen datum kada će Dan žena biti obeležavan.
Isticano je kasnije da je datum obeležavanja Dana žena odabran kao sećanje na protest tekstilnih radnica u Njujorku 8. marta 1857. godine, što je najverovatnije slučajna koincidencija.
Već naredne godine Dan žena obeležen je u više zemalja, najviše na prostoru Centralne Evrope, u Nemačkoj, Švajcarskoj, takođe Danskoj.
Najmasovnije manifestacije bile su tada u Austrougarskoj, gde je navodno održano oko 300 skupova. Na transparentima u Beču, na Ringštraseu, slavljena je Pariska komuna iz 1871.
Dan žena je te 1911. obeležen 19. marta.
Konfuzija oko datuma trajaće i nadalje. Primera radi, u SAD je prihvaćena poslednja nedelja februara.
Godine 1914, u Nemačkoj, Dan žena obeležen je 8. marta. Bio je to najverovatnije sticaj okolnosti, pošto je dan prigodno pao u nedelju.
U Britaniji je među vodećim promoterima Dana žena, kao i uopšte ženskih prava, bila Emili Penkherst, poznata sufražetkinja, još više njena kći Silvija. Obe su u više navrata hapšene i osuđivane.

Vredi pomenuti da je Emili Pankherst bila među istaknutim promoterima Srbije tokom Prvog svetskog rata u Britaniji i SAD, posebno nakon tragičnog povlačenja preko planinskih vrleti u zimu 1915/1916, put Jadrana.
U Rusiji je Dan žena prvi put obeležavan 1913, i to poslednje subote februara. Pošto je u carskoj Rusiji službeni kalendar bio julijanski, obeležavanje je zapravo padalo 8. marta po gregorijanskom računanju vremena.
Odatle je zapravo poteklo i konačno usvajanje tog datuma.
Godine 1917. štrajk tekstilnih radnica u Petrogradu započeo je 8. marta. Taj događaj ispostaviće se kao jedan od početnih momenata Februarske revolucije kojom je srušen carizam. Bila je to kombinacija pokreta masa, uglavnom umornih od rata, i dvorskog prevrata.
Osim radničkih okupljanja i štrajkova, glavninu mase koja je izgurala revoluciji tada u Petrogradu činili su zapravo vojnici kojima je osnovni cilj bio da izbegnu odlazak na front.
Posle konačne pobede boljševika u sovjetskoj Rusiji, 8. mart je, dakle, po više osnova prihvaćen kao datum obeležavanja Dana žena. Iz internacionalnih razloga, a i zbog činjenice da su upravo radnice, na taj dan, započele Februarsku revoluciju. Inicijator usvajanja tog datuma kao praznika navodno je bila Aleksandra Kolontaj (1872-1952).
U Sovjetskom Savezu je, inače, godine 1965. Dan žena, 8. mart, postao i neradan dan.
Odatle, 8. mart je kao Dan žena prihvaćen u zemljama, ili makar političkim organizacijama, koje su sovjetski društveno politički model imale kao uzor.
Obeležavan je tako u svim zemljama Istočnog bloka, u Kini, prethodno u republikanskoj Španiji, dok nije oborena građanskim ratom 1936/1939.
Sve do poznih šezdesetih Dan žena je doživljavan gotovo isključivo kao komunistička manifestacija.

Promena se dogodila pošto je feministički pokret na Zapadu preuzeo taj datum, odnosno praznik.
Pošto su ga postupno usvajale razne leve ili sindikalne organizacije širom sveta, tokom sedamdesetih godina 20. veka preuzela ga je i OUN.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1977. godine pozvala je da se 8. mart usvoji kao praznik, posvećen pravima žena.
U pojedinim zemljama, uglavnom bivšim članicama Sovjetskog Saveza, on je i državni praznik.
Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine, a na službenom nivou on je počeo da se obeležava u Socijalističkoj Jugoslaviji posle 1945. godine.

Foto: Pixabay