Svakog jutra pre svitanja, dok Novosađani spavaju, 45 radnica Čistoće izlazi na novosadske ulice. Sakupljaju opuške, papire i ostali otpad sa najprometnijih ulica. Najduži staž ima Mira Bogdan. U novembru će napuniti 40 godina rada u Čistoći.
– Zavolela sam ovaj posao. Da sam ponovo mlada, izabrala bih isto. Od sebe sam dala sve, da na mojim ulicama bude lepo i čisto svima koji prolaze ili tu žive. Sa uživanjem sam radila svoj posao na terenu. Sada zbog zdravlja, pripremam kafu i obroke za moje kolege ovde u našim prostorijama. Učim sada mlade kolege kako da vole svoj posao, mislim da je i to važno. Ostaviti svoj trag, biti pošten radnik koji daje svoj maksimum, a ne samo brze pare. Veliki broj naših zaposlenih daju sve od sebe i stvarno vrede. Ponosim se njima – kaže Mira Bogdan.
Maja Macakanja, Milanka Jelković i Eva Mišković govorile su o svom radnom danu i poslu koji je sa rastom broja stanovnika postao veliki izazov. Maja Macakanja, koja je sedam godina u Čistoći naglašava da su dobri međuljudski odnosi u kolektivu ono što posao čini lakšim.
– Naša šefica Danijela je uvek tu za nas, sasluša nas i pomogne uvek, čak i kada su neke lične stvari u pitanju. Razvili smo dobar, prijateljski odnos. Koliko radimo, toliko se i družimo. Posebno za praznike. Najveće zadovoljstvo mi predstavlja dobro urađen posao. Kad se okreneš i pogledaš iza sebe čist trotoar, koji si zatekao prekriven opušcima – to je za mene najbolji osećaj u profesionalnom smislu – kaže Macakanja.
Grad je postao velik, i značajan broj ljudi neprestano baca neku vrstu smeća, posebno u centru. Opušci cigareta najviše ruže naše ulice. Građani sve češće kućni otpad umesto u kontejnere, bacaju u kante na ulici.
Milanka Jelković radi od 6 do 14 na glavnoj autobuskoj stanici, kada je menja kolega u drugoj smeni od 14 do 22 sata.
– Moj radni dan počinje u 4 sata, u deset do pet kreće moj autobus iz Kovilja. Dođem do posla, obučem uniformu i ponesem alat: metlu, lopatu, brezu, kantu, džakove, rukavice i bockalice. Zadovoljna sam poslom i platom, ali pre svega osećam se poštovano u kolektivu i to mi mnogo znači – kaže Milanka.
Ističu da u Novom Sadu nema predrasuda prema radicima Čistoće.
– Vremenom, kako svakog jutra susrećemo iste ljude, razvijamo poznanstva i budemo jedni drugima prvo dobro jutro uz osmeh – ističe Milanka.
Eva Mišković 20 godina svakog dana kreće na posao u 5.05. Ova energična i duhovita gospođa trenutno čisti deo centra oko Dunavskog parka.
– Ja sam stroga i kod kuće. Ne volim da išta ostaje zaprljano i da stvari nisu na svom mestu. Deca i unuci to dobro znaju i trude se da sve bude pod konac kad se vratim sa posla. A ako ne bude, u šali kažu, brzo sklanjaj, vratila se.
Iskustvo rada u Čistoći postalo je način života i za njih i za njihove porodice.
– Papiriće uvek nosim sa sobom i kod kuće ih bacim – karte, omote slatkiša, flaše od vode. To je navika i mojih ukućana. Tako radi uostalom i veliki broj Novosađana, kaže Eva i nastavlja: – U toku radne nedelje, šefica nas i proverava, tako da ja ne smem da preskočim neke papiriće. Sve uvek dobro pregledam, da nema primedbi na moj rad. Volim da budem odlična, pet!
O planovima za budućnost Eva kaže:
– Čekam da dobijem jubilarnu nagradu za radni staž, da idem malo u banju, na godišnji i u penziju. Vreme je za nove generacije da se pokažu.
Ovaj složni kolektiv planira proslavu 8. marta-Dana žena. A na pitanja šta je ono što istinski žele jednoglasno su odgovorile – zdravlje, sve ostalo se može steći radom.